Када су Немци видели да је враг однео шалу и да је Србија озбиљна у намери да Александар Павловић заигра за „Орлове“, Јулијан Нагелсман одлучио је да га позове за мартовске пријатељске мечеве са Француском 23. марта, односно Холандијом три дана касније.
Нагелсман је одлучио да уврсти на списак Павловића, који ће у националном тиму Немачке заменити клупског колегу Леона Горецку.
Убрзо по објављивању списка Јулијана Нагелсмана огласио се и главни актер читаве приче - Александар Павловић, поручивши да му није било лако, јер у његовим грудима куцају два срца.
„Срећан сам што сам позван у сениорски тим Немачке. Мој план био је да одлуку између Србије и Немачке донесем по завршетку Европског првенству овог лета. Ипак, морао сам да одлучим моментално“, рекао је Павловић и наставио:
„Желео бих да се захвалим Фудбалском савезу Србије који је уложио велики труд око мене. У мојим грудима бију два срца. Моја мајка је Немица, а мој отац Србин. Због тога моју одлуку не би требало тумачити да је против Србије, него у корист Немачке. Рођен сам у Минхену, ту сам и одрастао и читаву каријеру досадашњу сам провео у Бајерну. Зато, једва чекам да дебитујем за Немачку“, искрено је поручио Александар Павловић.
На крају је испало добро за Немце, лоше за Србију, тренутно и за Горецку који је због Пантовића управо отпао са последњег списка Јулијана Нагелсмана.
Селектору Србије Драгану Стојковићу и његовим најближим сарадницима из ФС Србије, нема се шта замерити јер су се на време дали у битку за Александра Павловића који је рођен у Минхену, али вуче српске корене.
Павловић је до сада играо за У20 селекцију Немачке, а уколико и дебитује за Немачку у поменутим пријатељским сусретима са Француском и Холандијом, то не значи и дефинитивно крај за Србију. Наиме, према правилима ФИФА сваки играч до 21 године може да одигра три утакмице за једну репрезентацију, после чега може да промени одлуку.