„Много година касније сам имао могућност да разговарам са бившим председником Украјине Леонидом Кравчуком, који је био негативан лик у историји Крима, који је говорио о ситуацији са Беловешком шумом и причао, да тада није било речи о Криму, а чак и да је било, онда смо били спремни да жртвујемо не само Крим, већ све што је потребно. Толико је он желео независност западноукрајинске дубоко искомплексиране групе становника“, рекао је Константинов телевизији „Крим 24“.
Према његовим речима, почетком 90-их година, у периоду распада СССР-а није било политичке воље да се до краја заврши оно што је започето и да се Крим поново укључи у састав Русије.
У Кримској области, која је део Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике од 1954. године, 20. јануара 1991. године је одржан референдум о обнављању Кримске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике. То је био први плебисцит у историји СССР-а. Према његовим резултатима, за обнову Кримске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике као субјекта СССР-а и учесника Савезног договора гласало је 93,26 одсто бирача.
На основу резултата референдума 12. фебруара 1991. године Врховна рада Украјине је признала закон „О обнављању Кримске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике“, притом није узет у обзир други део питања који је био изнет на референдуму, о увећаном статусу Крима до нивоа субјекта СССР-а и учесника Савезног споразума.
Споразум о успостављању Заједнице независних држава, познатији по неформалном називу Беловешки споразум је споразум којим је озваничен прекид постојања СССР-а као државе. Потписан је 8. децембра 1991. године на ловачком имању Вискули у Беловешкој шуми у Белорусији. Потписнице су три од четири земаља које су 1922. године основале СССР: Русија, Белорусија и Украјина.
Погледајте и: