У заједничком саопштењу амбасадори Француске, Немачке, Италије, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и ЕУ у Приштини навели су да је то важан корак напред за привремене приштинске институције, а у складу са "европским и евроатлантским аспирацијама", преноси Коха.
Такозвани уставни суд у Приштини донео је 2016. године одлуку да општина Дечани врати манстиру Високи Дечани 24 хектара земље и шуме, али она није спроведена, јер су локалне власти у Дечанима одбијале да упишу земљиште у катастар уз образложење да та имовина припада друштвеним предузећима "Апико" и "Илириа".
Због неспровођења одлуке суда, међународна заједница је више пута критиковала Приштину.
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти изјавио је у среду да је наложио катастарској агенцији да укњижи земљиште манастира Високи Дечани онако како је одлучио тзв. Уставни суд 2016. године.
Реч је о 24 хектара земље коју је манастиру вратила држава Србија 1997. године, након што је 1946. комунистичка власт у тадашњој Југославији Високим Дечанима одузела 700 хектара земље. Након сукоба на КиМ 1999. године, локалне власти у општини Дечани оспоравају манастиру власништво над земљом, тврдећи да та имовина припада друштвеним предузећима „Апико“ и „Илириа“.
Манастир је 2004. године уписан на Унеско листу светске културне и природне баштине, а налази се и на листи најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи, коју је сачинила паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра. Манастир је више пута био изложен директним оружаним нападима екстремних Албанаца.
Високи Дечани су под непрекидном заштитом међународних снага Кфора и једини су верски објекат и споменик Унеска у Европи под војном заштитом.
Погледајте и: