У овој вредној збирци факата коришћени су подаци прикупљени оперативним радом Агенције, обавештења прикупљана од сведока ових догађаја која су сабирана у дужем временском периоду, судска документација и други релевантни извори о правој природи овог планског и систематског напада на Србе изведеног 17. марта 2004. године.
Први пут се, именом и презименом, наводе особе албанске националности које се доводе у везу са Мартовским погромом, укључујући и албанске политичке структуре, али и директне извршиоце.
Циљ овог издања јесте осветљавање свих чињеница које су довеле до координираног насиља над српским народом на КиМ пре 20 година.
„Настојања албанских екстремиста да Мартовски погром Срба 2004. године представе као спонтану реакцију Албанаца на несрећни случај дављења албанских дечака из села Чабра у реци Ибар, за шта су злонамерно окривљени Срби, представља само параван претходно добро планиране и припремане акције етничког чишћења Срба са Косова и Метохије и уништавања њиховог националног и културног идентитета, односно брисања трагова њиховог вековног постојања на том простору“, наводи се у публикацији БИА.
Јавности су мало познати прави извршици Погрома тог 17. марта у коме је мучки убијено деветоро Срба, а етнички очишћено и обесрбљено 6 градова и 9 српских села.
По први пут у овој књизи је објављен комплетан попис имена и идентификационих података оних који се, по различитим основама, доводе у везу са погромом Срба. Како се наводи, у позадини ових догађаја налази се сукоб ДСК и ДПК и планови албанских екстремиста да изазивањем побуне преузму власт у Приштини и у потпуности етнички очисте покрајину од Срба.
Оперативни план деловања припремао се унапред и доносио на тајним састанцима које су организовале различите албанске структуре, наводи се у публикацији.
„Најзначајнији су они који су организовани у стану Азема Суље у Приштини у насељу Пејтон, где су доношене одлуке о организовању побуне и Мартовског погрома Срба. Са истим циљем су одржана још два значајна састанка у селу Смира, општина Витина, у кући Ејупа Аметија, 29. октобра и 15. новембра 2003. године“, показују подаци БИА.
Како се наводи, посебно ангажовање на припремама побуне и етничког чишћења Срба испољили су припадници албанске илегалне службе ШИК, који су на терену били задужени да групишу своје чланове по општинама и припремају екстремисте за рушилачки поход на Србе и њихову имовину.
У том смислу ова публикација представља важан документ из ког је јасно да 17. март није био никаква случајност и производ спонтане реакције албанског народа, већ дуго припремана планска акција за коју је терен спреман месецима и за коју се чекао „погодан“ повод за наставак обрачуна са српским народом и наставак агресије 1999. године.
Погледајте и: