Према подацима које су прикупили свемирски телескопи Хабл и Џејмс Веб, слободно-летећи фотони у космичкој зори воде порекло од патуљастих галаксија које су засијале, рашчистивши мутну измаглицу водоника који је испуњавао међугалактички простор.
„Ово откриће указује на више него значајну улогу ултра бледих галаксија у еволуцији раног свемира. Оне би стварале јонизујуће фотоне који су претварали неутрални водоник у јонизовану плазму током космичке рејонизације. Ово нам само наглашава значај нашег схватања улоге галаксија мале масе у у обликовању историје свемира“, каже Ирина Чемеринска са Париског института за астрофизику, преноси Сајенс алерт.
На почетку формирања космоса, неколико минута након Великог праска, простор је био испуњен врелом густом маглом јонизоване плазме. Оно мало светлости која је била присутна није моглода се пробије кроз ову маглу и фотони би се једноставно рикошетирали од слободних електрона који су испуњавали простор, што би у коначној инстанци свемир учинило мрачним.
Међутим, како се свемир постепено хладио, након приближно 300 хиљада година, протони и неутрони су почели да се везују формирајући неутрални водоник (уз трунку хелијума) у гасовитом стању. Већина таласних дужина светлосног спектра је могла да се пробије кроз овај неутрални медијум, мада је и даље било јако мало светлости, с обзиром на оскудност њених извора.
Од овог гасовитог водоника и хелијума, прве звезде су рођене и емитовале су зрачење које је било довољно снажно да уклони електроне са језгара и да рејонизује гас. Међутим, до тог тренутка свемир се толико раширио да се гас разредио и није могао спречити светлост да исијава. Неких милијарду година након Великог праска, завршава се епоха коју знамо под именом космичка зора, а цео свемир је сада био рејонизован, и свемирске лампе су биле упаљене, наводи лист.
Међутим, научници наилазе на проблем при осматрању ових догађаја. Количина „магле“ и таме у односу на тако мало светлости у освит космоса, као и удаљеност кроз време и простор нас спречавају да лепо видимо шта се заправо у првој епохи свемира заиста догађало. Сматрало се да су за већину рашчишћавања одговорне моћне супермасивне црне рупе чији раст даје бљештаву светлост и велике галаксије чији региони би стварали јата младих звезда које производе велику количину ултраљубичасте светлости.
Свемирски телескоп Џејмс Веб је дизајниран, између осталог, и тако да може да пробије границу космичке зоре и да завири у дешавања унутар најранијег периода постојања свемира. Пружио нам је низ невероватних података везаних за овај критични период формирања космоса, између осталог и податке који упућују да су заправо патуљасте галаксије имале кључну улогу при рејонизацији свемира.
Патуљасте галаксије
Међународни тим астрофизичара предвођен Хакимом Атеком са Париског института за астрофизику је употребио податке о јату галаксија названих Абел 2744 добијене са Џејмс Веб и Хабл телескопа.
Абел 2744 је толико густо и масивно јато да криви ткање простор-време око себе, тако да формира космичко сочиво. Свака далека светлост која путује ка нама а пролази кроз ово сочиво бива заправо увеличана, што допушта истраживачима да посматрају патуљасте галаксије блиске космичкој зори.
Онда су даље користили телескоп како би добили детаљне светлосне спектре малених галаксија, а анализе нам говоре да не само да су патуљасте галаксије најбројније у раном свемиру, већ су и далеко бљештавије него што је то било очекивано. Просто речено, патуљасте галаксије су се у односу на велике галаксије налазиле у сразмери 100:1 и њихова укупна рејонизујућа способност је била четворостуко већа од великих галаксија.
„Упркос њиховој малој маси и величини, ове галаксије су снажни произвођачи енергетског зрачења, а због њиховог бројчаног потенцијала током периода раног свемира, њихов колективни утицај је такав да може изменити читаво стање свемира“, каже Хаким Атек.
Ово је до сада најбољи доказ да су ове малене галаксије сила која је рејонизовала свемир. Међутим, остало је још пуно посла да се обави. Истраживачи су бацили поглед на само један малени део неба, и неопходно је да се увере да је слична слика и на другим пољима која буду посматрали, како се не би испоставило да је постојећа слика аномалија, већ репрезентативни узорак читаве популације галаксија космичке зоре.
Погледајте и: