Постоји јака струја унутар америчког естаблишмента која жели да будућу администрацију претвори у таоца рата, оцењује др Стеван Гајић из Института за европске студије, истичући да је тако био интониран и недавни годишњи говор о стању нације председника Џозефа Бајдена.
Амерички председник је обраћање Конгресом почео подсећањем на говор Френклина Рузвелта из јануара 1941, с поруком да је нација и сада у сличној опасности и „тренутку без преседана у историји САД“, да су слобода и демократија нападнути и код куће, и у иностранству, те позвао Конгрес да се пробуди и алармирао нацију.
Опасна политика ескалације
Како каже Гајић, мање је опасно како Бајден изгледа, да ли је сенилан и да ли је чак, како тврде неки амерички коментатори, током говора о стању нације био под дејством стимуланса. Опаснија је суштина политике коју представља –да се рат у Украјини, а можда и на Пацифику и Блиском истоку доведе до такве ескалације да се, ако победи Доналд Трамп, он веже ратом да не може да се извуче.
У том кључу Бајденове поруке ишчитава и др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју.
„Оно што мене плаши као човека који живи на турбулентном простору, а као историчар памти како су се заоштравале и припремале кризе са коначним циљем рата, то је кад је Бајден говорио да ће Владимир Путин ако га не зауставе после Украјине напасти и Европу. Да ли је то свесно оправдавање унапред британског изазивања велике конфронтације“, пита се Бјелајац уз претпоставку да тај концепт подразумева провоцирање Русије да реагује оштрије неким ударом одмазде.
Зашто је фрустрирана Француска
Гајић скреће пажњу на изјаве француског председника Емануела Макрона о могућем слању француских трупа да помогну украјинској војсци које, како каже, нису нимало наивне.
Француска је, објашњава Гајић, изгубила колонијално царство у Африци, па покушава Русији да се освети између осталог и тако што се увлачи у збивања у Јерменији, Молдавији, а Украјини шаље озбиљно оружје као што су хаубице „цезар“, тенкови, ракете, плаћеници...
„Француска има велику фрустрацију, а онда се то комбинује са Бајденом и изборима, као и са глобалним проблемима које има „Давос елита“ са системом који се неповратно мења. Видимо велике промене у интеграцији на еавроазијском простору, избацивања долара, избацивање финансијских инструмената Запада, потпуну промену светске економије, Африку која се буди на том антиколонијалном таласу где је Француска највећи губитник. То је опасан моменат јер свет се већ променио, а те елите не желе да испусте дизгине власти. И читав говор Бајдена је био прожет тим осећањем“, констатује Гајић.
Он као важан моменат у укупној слици западног става према Русији издваја и дискусију у Немачкој о томе да ли испоручити ракете „таурус“ Украјини, уз опаску да „обично кад се поведе расправа о неком оружју оно је можда већ тамо па је потребна нека политичка легитимизација да то уђе у етар и да се јавност на то навикне“.
Плашење америчке јавности
По мишљењу Бјелајца, Бајденов говор је пре свега предизборни, а у светлу два рата, у Украјини и на Блиском истоку, у које је и Америка увучена што је веома непријатно за њен углед у свету и за стање у земљи.
Он покушава да заплаши домаћу јавност, али и Европу да више троши и више издваја на наоружање што је добро за амерички бизнис, каже Бјелајац и подсећа да је и одлазећа подсекретарка Викторија Нуланд признала да већина помоћи која се одобри Украјини на крају заврши у каси Американаца.
„Све су то фразе и флоскуле које значе супротно. То је одбрана њиховог система доминације, неоколонијализма, либералног концепта,“ сматра историчар.
На питање, може ли се наслутити шта смерају снаге које стоје иза Бајдена, Бјелајац констатује да су пред њима два пута.
„Један је да се нађе некакав излаз, да се жртвује садашњи председник Украјине Зеленски као потпуно компромитована фигура. Али бојим се да ће се машина која треба да плати изборе у фази кад Америка почне да напушта тај простор побринути да неко од европских актера утиче да се тај сукоб продужи. И то је реална опасност за мир у Европи и стабилност у Европи. Отуд ова хистерија коју показује део естаблишмента из Брисела, од Жозепа Бореља до Урсуле фон дер Лајен, као да су добили задатак да продуже рат и да војно-индустријски комплекс лепо зарађује“, наводи историчар.
Гајић додаје да једино што може да заустави Запад који је већ изгубио хегемонију, јесте да се психолошки некако навикне на ново стање.
„Јер су они заправо тај непредвидиви актер који је у стању да нанесе велику штету и који угрожава безбедност света. Излаз из ове ситуације је оно што су Кинези недавно предложили, а то је велика међународна конференција. Ми још нисмо дошли до тог момента али вероватно ће се на крају велике кризе или светског рата та конференицја догодити, надам се без додатне ескалације која је врло могућа“, упозорава наш саговорник.
Погледајте и: