Танјугу је у НБС речено да се на основу података о географској структури, може закључити да је структура остала стабилна, пошто је највише новца стигло из Немачке, 27 одсто, Швајцарске, 13 одсто, Аустрије, 10 одсто, затим Француске, 6,0 одсто и Хрватске, 5,0 одсто.
Када је реч о валутној структури, лане је огромна већина новца односно 83,1 одсто прилива од дознака било у еврима, 7,7 одсто у америчким доларима, 3,9 одсто у швајцарским францима а 5,3 одсто у осталим валутама.
Из Народне банке су навели да централна банка користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (БПМ6), према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која обухвата, дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије.
Погледајте и: