Председник Србије Александар Вучић упозорио је на могућност да се у априлу расправља о чланству тзв. Косова у Савету Европе, истакавши да ће уколико се то деси "целом свету обелоданити како и на који начин су лагали Србију“.
Све је могуће да се деси
Да ли то значи да ће одлазећа европска администрација успети у намери да, мимо свих правила, угура Приштину у Савет Европе?
Дубравка Филиповски, члан државне делегације у Савету Европе, подсећа да Србија нема већину у овој организацији да би могла да утиче на то хоће ли или не тзв. Косово од априла постати њена пуноправна чланица.
„Одавно је јасно да је индиција и циљ водећих држава у СЕ, Немачке, Велике Британије и неких других, да на силу, кршећи све принципе и правила, уведу Косово у ову организацију. Што се тиче такозване државе Косово, њима је наравно циљ да уђу у што више међународних организација, при чему се крију под плаштом да је наводно СЕ институција за борбу за људска права и да не виде ништа лоше у томе што ће бити у институцији која се бори за бољи положај „свих грађана“ на КиМ,“ каже Филиповски.
Јасно је да је то више него лицемеран став, додаје она, ако се узме у обзир да управо Приштина врши терор над Србима на Косову и Метохији до граница где им се ускраћује могућност и право на егзистенцију. С друге стране, прибојава се да иако је свима јасно шта се ради Србима на КиМ да ће ова одлазећа европска гарнитура у задњи час Приштини испунити жељу.
Немци и Британци користе ситуацију
„Они то вешто користе с обзиром да су и апликацију за пријем у СЕ поднели са статусне позиције, односно, као држава. У томе је проблем и ми смо на то оштро реаговали, али као што знате, у СЕ је већина на страни Приштине. Шта ће бити до краја не знам, не бих неке одлуке да прејудицирам али чини ми се да ће овога пута исход бити негативан по нас што је наговестио и сам председник Вучић,“ каже наша саговорница.
Чињеница је, додаје она, да би уласком у СЕ Косово на међународном плану добило доста и у смислу афирмације али и у смислу пријема у друге организације попут Интерпола и сличних институција.
На питање да ли би се улазак у СЕ сматрао као неко аутоматско признање Косова од чланица ЕУ које је нису признале, Филиповски каже:
„Пет чланица ЕУ које нису признале Косово се противе његовом уласку у СЕ и не треба да те државе сврставамо уз ове које подржавају Косово. Али, у СЕ одлучује већина. Ми где смо као држава имали могућност да спречимо пријем Косова, ми смо то урадили,“ истиче Филиповски.
Она истовремено није могал да да одговор на то да ли ће и како испуњени захтев специјалног америчког изасланика Габријела Ескобара за повратак земље Високим Дечанима да утиче на остале државе у СЕ и како ће се оне понашати.
На дневном реду СЕ нема Приштине - засад
Иначе, пролећно заседање Савета Европе почиње 18. априла, али за сада Косово није стављено на дневни ред за гласање на овој седници што не мора да значи да неће бити уврштено у последњи час тврде у Приштини, јер се сматра да је одлука Приштине да врати земљиште Високим Дечанима довољна да добије столицу у Савету Европе. Додуше, Приштина је ову одлуку спровела тек после посете Ескобара Приштини, који је поред ове одлуке навео да је и формирање ЗСО и експропријација земљишта на северу Косова, такође услов за чланство Косова у Савету Европе.
С друге страна, Немачка, која се здушно залаже за пријем Косова у ову организацију, односно, њен такозвани амбасадор у Приштини Јорн Роде прибојава се да ће због ове Ескобарове изјаве за коју сматра да је неправедна неке државе у СЕ одустати да подрже Косово на овом путу.
Крајем прошле године, еминентни правници Савета Европе сачинили су еволуциони извештај о Косову, који ће известилац Дора Бакојани представити на скупу о политичким питањима Скупштине 27. марта, који садржи и нацрт мишљења .
Косово је аплицирало за чланство у Савету Европе у мају 2022.године.