Др Владимир Ристановић, научни сарадник Института за европске студије указује да је глобална оскудица критичних сировина потопила индустрију ЕУ. Посебно су угрожене три водеће економије: Немачка, Италија и Француска.
Ако су алуминијум, бакар, гвожђе и челик били основ досадашњег индустријског развоја нова, будућа индустрија зависи од неодимијума и диспрозијума, литијума, кобалта, никла и природног графита.
Критични су због економског значаја, потенцијалних ризика у ланцима снабдевања, политичке нестабилности, концентрације снабдевања и заштите животне средине.
Фактори који утичу на снабдевање критичним сировинама су геополитичка динамика, рањивост ланаца снабдевања, повећана потрошња, исцрпљивање ресурса, рециклажа и могућност замене као и регулативе.
Не чуди што је Европска унија кренула са стратешким уређивањем газдовања критичним минералним сировинама јер, не само да их нема на сваком кораку већ су на планети распрострањене, углавном, у сиромашним, неразвијеним земљама. Како без њих нема модерне индустрије нити технолошког развоја Брисел је одлучио да се упусти у трку са Кином, Јапаном и САД. Време ће показати да ли је Европа закаснила јер, Пекинг је већ осигурао рударење ових сировина у многим афричким земљама, на пример.
То што су за сада доступне количине критичних минералних сировина поприлично ограничене натерало је ЕУ да поред диверзификације извора снабдевања размишља и о рециклажи. Намеће се закључак да свет полако схвата да је отпад често право богатство.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.