Једногласну одлуку донели су проф.др Слађана Јаћимовић, Александар Лаковић и проф. др Мило Ломпар.
У образложењу се наводи да Кустурица, као писац неколико прозних дела, романа и приповедака, „обликује више репрезентативних књижевних топоса - детињство, дечаштво и младост, сећање, фантастика, проблем уметника у свету“:
„Његов књижевни поступак почива на два типа мотивације - реалистичкој и фантастичкој. Његов начин приповедања подразумева асоцијативну линеарност - основна прича се разгранава у више осамостаљених приповедних праваца, који се посредно прожимају, да би се приповедна жижа образовала у њиховом завршном дотицају“.
Жири примећује у Кустуричиним делима „подударност књижевне и филмске нарације у самом уметничком поступку“, као и да се трагика малих судбина, изгубљених лица, онеобичених детињих перспектива пресеца са трагиком великих светских покрета, који доносе ратне исходе:
„Трагика балканских искустава, њихових изукрштаних светова, премрежених идеолошким наносима времена, добија у Кустуричином приповедању снажан документарни и фактографски одзив, који уметнички учинак чини слојевитијим и драматичнијим. Ситуације и ликови Кустуричине прозе – мали и скрајнути људи, потиснута патња њихових живота, која каткад добија хуморни одзив у уметничком доживљају, заумни језик и сугестије призора и слика – могу се пронаћи у традицијској линији српске књижевности коју репрезентативно представља дело Боре Станковића. Утолико је природније да награда са именом писца 'Нечисте крви' припадне Емиру Кустурици“.
Педесетосма „Борина недеља“, у организацији Књижевне заједнице „Бора Станковић“, почиње 24. марта, а на отварању ће говорити прошлогодишњи добитник награде „Борисав Станковић“, Владимир Пиштало.
Погледајте и: