Ови избори су се разликовали од других по томе што су одржани у ситуацији која није нимало редовна: Русија води специјалну војну операцију и због тога је атмосфера потпуно другачија – много више тога је било у игри, објашњава главна и одговорна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић.
Она подсећа да је Путин сваки пут кад је ишао на изборе добијао много гласова, али да су бирачи сада, дајући му ону уобичајену подршку због раста животног стандарда, дали и глас за међународну политику коју води, поготову везано за Украјину.
“Зато је одговор овакав какав је. Јер ако се вратимо на претходне изборе на којима је Путин учествовао, а било је то четири пута, сад и кад се Крим вратио Русији имао је највећу могућу подршку – после Крима 76 одсто и сада 87,28 одсто”, наводи Милинчићева, питајући се шта раде толики западни обавештајци у Русији, поготову кад је оваква ситуација, кад нису успели да разумеју менталитет Руса.
Притисак Запада ојачао подршку Путину
По мишљењу Душана Пророковића са Института за међународну политику и привреду, на Западу су ипак изненађени огромном излазношћу и тако убедљивом подршком бирача Путину.
“Нико тамо није доводио у питање резултат али оволика излазност и оваква подршка Путину тешко да је очекивана. Путин је остварио респектабилан резултат и за политичке системе са два или три пута више бирача. Ово јесте изненадило Запад, поготову што смо имали не само током протеклих годину дана подривање тог рејтинга Путина, него и током кампање”, истиче Пророковић уз подсећање не само на опсежну пропаганду, већ и на бомбардовање Белгородске и Курске области у циљу застрашивања бирача.
Запад се, констатује он, мало изгубио у проценама, и не само око ситуације у Украјини:
“Нит би на недавним изборима била оволика излазност, нити би оволико гласова било за Путина да није било санкција и да није било притиска Запада у протеклих годину дана. Народ се хомогенизује око лидера кад имате егзистенцијалну претњу.”
Изборни процес за пример
Коментаришући критике руског изборног процеса које се чују на Западу, Пророковић каже да је за њих Русија била највише демократска 90-их година, односно 1996. кад су на изборима трчали Борис Јељцин и Генадиј Зјуганов, а када је Бил Клинтон директно помагао првом.
“Али ето, то је за њих била демократија, а ово сада није. За њих су просто неке земље аутократске, недемократске и унапред је све осуђено, могу се Руси трудити колико год хоће да тај процес учине транспарентним – уколико на њему нема опозиције коју финансира Запад избори неће бити прихваћени као демократски”, каже Пророковић, наводећи као аргумент против такве западне оцене лично искуство посматрача на једним од претходних избора у Русији.
Не само да је, образлаже он, 99 одсто бирачких места покривено камерама 24 часа, него се за дешифровање резултата гласања користи блок чејн технологија. Уз то, немогуће је украсти глас на телевотингу, а могуће је поништити свој глас путем интернета, на пример, ако би вас послодавац присилио да гласате за неку партију ви можете у року од 24 часа да поништите глас, па да поново гласате.
“Ништа није препуштено случају. И сад замислите кад се у САД гласа поштом, и треба то да упоредите са овим процесом у Русији…”
Високу оцену тока гласања на овим изборима дали су, у директном укључењу у емисију Свет са Спутњиком, и српски посматрачи Јован Јањић и Митар Ковач, посланици покрета Ми – глас из народа.
“Посетили смо већи број гласачких места и нигде нисмо уочили нешто што не би требало, све је до савршенства урађено. Ово је пример уређеног изборног система и демократичност избора је показана са највећим дометом. Био је присутан и велики број посматрача, како домаћих тако и страних - њих 1115 м из 129 земаља света, тј. две трећине земаља наше планете је пратило изборе у Руској Федерацији. И они деле наше мишљење да је све беспрекорно организовано и да може бити пример остатку света на који начин се организују избори уз максималну заштиту тајности и уз изузетно високе мере безбедности”, рекао је Јањић.
Ковач додаје да је било очигледно да је народ јединствен у вољи да поново повери мандат Путину што је, по њиховом осећају, спас и за Русију, и за мир у Европи.
Пророковић напомиње да је логичан и огроман одзив и подршка Путину на Криму и новим територијама јер, како каже, да није било Русије већина Руса не би ни остала да живи у градовима у којима је рођена у тим подручјима.
Шта после избора
На питање, шта после избора и може ли се очекивати да се криза у Украјини реши преговорима, Љубинка Милинчић подсећа да је Путин у последње време више пута наглашавао да је Русија спремна на преговоре, али да је Украјини, и кад је то хтела на почетку специјалне војне операције, било забрањено да преговара.
“Кад говоримо о томе с ким би сад могао да преговара Путин, наравно да то није Зеленски јер не води Украјина рат него Запад… Рат воде НАТО и Америка против Русије. Права адреса за преговоре био би амерички председник али не овај који не зна где је”, примећује главна уредница српског Спутњика.
Објашњава и како је схватила Путинову изјаву у изборној ноћи да би Русија могла да успостави “санитарни кордон” у Украјини.
„Ја сам то доживела као оно што је одавно говорио, кад су га питали где ће стати руска војска. Он је рекао да све зависи од тога какво оружје има Украјина и докле дође - уколико Украјина има оружје домета 300 километара домета стаћемо тако да то оружје не може да досегне Русију. Ако Немци пошаљу ракете „таурус“ домета 500 километара, онда ће се то померити на 500 км. У сваком случају, то је та прва и почетна Путинова идеја – да Украјина не сме бити земља са које се могу лансирати ракете на Русију нити организовати било која врста напада на Русију. Да ли се то зове санитарни кордон или како год, у сваком случају, уколико Украјина опстане то ће бити земља која ће бити неутрална, разоружана и која неће ни на који начин моћи да прети Русији. Што пре то схвате Зеленски и Американци, утолико боље за Украјину.“.
Према речима Пророковића, декларисани циљеви Русије у Украјини су денацификација и демилитаризација али је засад тешко рећи шта то територијално подразумева.
„Чини се да Путин иде на исцрпљивање Украјине, не само у погледу војне опремљености, мобилизационих капацитета него и у погледу економије, круњења политичке подршке. Њему то доста добро иде у последње време“, констатује политиколог.
Погледајте и: