Важна српска мисија у Солуну: Хиландар има велике планове - како заштити децу и од глобализације

Ово за Спутњик каже Ана Џогановић, наставница Српске допунске школе у Солуну и додаје:

"Једнако је важно да деца не забораве српски, да пригрле и развијају своју двојезичност. Иако је у почетку изазовна, касније ће им бити велика предност у животу".

Српска деца у Грчкој последње две деценије похађала су допунску наставу на српском језику у учионицама грчких школа. Захваљујући манастиру Хиландару, од Савиндана, имају своју школу. При канцеларији у Солуну, манастир је отворио Српску допунску школу "Свети Сава" у којој се, по програму Министарства просвете, одвија и настава на нашем језику.

Ове школске године наставу на српском језику у Солуну, Катеринију и Лептокарији прате чак 94 ученика. Програм Министарства просвете, науке и технолошког развоја, обухвата три предмета, Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског народа.

Ана Џогановић са децом ради већ 13 година. Објашњава да наставу углавном похађају ђаци из мешовитих бракова, јер је такав састав српске дијаспоре у Грчкој, изузетно ретко и они којима су оба родитеља из Србије. Наставу је тешко организовати, јер су деца различитог узраста, у Солуну има четири групе ђака, једна је први и други, друга трећи и четврти, трећу групу чине петаци и шестаци, а у четвртој су најстарији основци.

"Трудим се да убацујем игре, да би им било интересантно. Тешко је прилагодити се свима, али после толико година рада у школи, стекла сам неопходно искуство и некако успевам да се снађем и са малим ђацима од шест година и са децом која су у пубертету", каже.

Ова учитељица, наставница и професор разредне наставе, што је и званично, додаје да велику пажњу посвећује учењу српског језика, то је основ идентитета. Већина деце која долазе у школу је изузетно заинтересована, каже, зато што је њиховим родитељима изузетно стало до поштовања српске традиције, културе и неговања језика.

Она додаје да је сарадња са грчким школама у којима су били подстанари била изузетно успешна и у духу српско - грчког пријатељства, али све се променило од како су крајем јануара од манастира Хиландар добили су нови простор за извођење наставе.

Поред тога што манастир има своје просторије у Солуну, годинама има и хуманитарну Фондацију "Теофилос" која пре свега помаже породице са пуно деце, онима које имају материјалне потешкоће. Организује је креативне радионице за децу, донира гардеробу, играчке, све уз помоћ општине Солун и Републике Грчке.

"Радимо, не само са српским породицама, већ и са Грчким. Највише смо радили током короне. Одвозили лекове и гардеробу у даља подручја, тада смо много помагали Грке, али и Србе који живе у Солуну, у мешовитим породицама, где је један од родитеља Грк, односно Србин. Када је Генерални конзулат Републике Србије објавио позив да се тражи простор за школу, сву смо енергију уложили да опремимо наше просторије у Солуну, да их прилагодимо деци", каже Антонина Миљковић која је на челу "Теофилоса".

Она руководи и простором у који је смештена Допунска школа у Солуну коју организује Министарство просвете. Ову институцију манастир је назвао Српска допунска школа ''Свети Сава'', јер, то ће и бити школа, тек је чекају бројни садржаји намењени деци.

Сада има три учионице у којима у исто време може бити 70 ђака. Прилагођене су свим узрастима, чак се и столови и столице подешавају за најмлађе и тинејџере. Опремљене су по највишим стандардима које прописује грчко Министарство просвете, имају компјутерску опрему, интерактивне табле, простор за креативне радионице, кухињу и простор за одмор деце.

У Грчкој постоје центри за допунско учење, похађа их већина деце основних школа, па и српска. То су часови математике, језика, географије, математике, школице роботике, уметности, певања. Све то манастир Хиландар жели да обезбеди деци у склопу школе "Свети Сава". На часове ће моћи да иду и Грци и наша деца која похађају српску допунску школу.

"Циљ је да направимо комплетан едукативни центар. Имамо план да више развијамо активности у које ће бити укључени и родитељи, то је израда народних рукотворина, фолклор, традиционална кухиња, све оно што српски народ носи са собом кроз векове. Живимо у времену када породица као језгро друштва трпи велике промене због глобализације и светског развоја, главни циљ је да породицама олакшамо свакодневни живот који је динамичан, а деци омогућимо да се врате традицији, науче све о својим прецима, историји српског народа, богатој култури".

Како је борити се са "новим добом" најбоље зна наставница Ана Џогановић. За децу у дијаспори, подвлачи, најважније је да сачувају знање свог језика. Комуникација се смањује када деца уђу у пубертет, када већину времена разговарају са својим другарима, па им речник остаје на основношколском нивоу. Чини све да им обогати вокабулар. Читају српску књижевност, боре се и са компликованим књижевним делима.

"Покушавамо да радимо Андрића, али то мора да буде прилагођено. Једно дело не може да се одради током једног часа, један нам је потребан да читамо, следећи да видимо непознате речи, да их објаснимо, па нам тек онда требају још два часа за анализу дела. Све иде спорим темпом, бирам текстове који су им блиски, интересантни. Новим генерацијама је тешко привући пажњу, гледам да им буде блиско, нешто са чим могу да се повежу".

Повезивање са српским језиком и традицијом, како каже Антонина Миљковић, наставиће се и у Србији. Света српска Царска Лавра Хиландар има велике планове и за повезивање деце из дијаспоре са вршњацима из отаџбине у дечијим камповима.