Уз изговор да жели да заштити народ од хуманитарне катастрофе, операција се одвијала без одлуке СБ Уједињених нација. „Главна мета бомбардовања је војна инфраструктура“, понављали су званичници НАТО-а, док су бомбе падале на стамбене зграде, куће, мостове, путебе, болнице и школе.
За 78 дана на СР Југославију пало је око 420 хиљада граната, па и оне са осиромашеним уранијумом.