Гласању је претходила дуга расправа између амбасадора Русије и Француске, Василија Небензје и Николаса де Ривијеа који су изнели опречне ставове о потреби да се о бомбардовању НАТО 1999. године расправља пред овим телом.
Стални изасланик Руске Федерације при УН Василиј Небензја затражио је да се одржи отворени брифинг у СБ УН о последицама НАТО агресије на Југославију по међународну мир и безбедност у свету.
Руски амбасадор је рекао да је јасно да се известан број чланица противи оваквој расправи јер је "агресија НАТО покренута под лажним претекстом", због чега ово питање "није везано за историју већ и за ствари које се на Косову дешавају и сада".
"Ових дана се читав свет сећа жртава трагичних догађаја на Балкану чији је узрок била илегална агресија НАТО-а. Разумем да је за представнике НАТО-а за овим столом непријатно да ово чују и да се о томе расправља, али је важно о томе дискутовати, не само због тога што је било, него и због тога што се сада дешава у том региону", поручио је руски амбасадор.
"Русија је ово предложила без консултација са Србијом која је стављена пред свршен чин. Рекао сам српским дипломатама да оваква седница неће бити одржана.. Позивам представника Руске Федерације да, рецимо сутра, одржи овакву расправу у ариа формату", рекао је француски амбасадор.
Амерички представник јавио се за реч и рекао да Америка стоји иза поступака НАТО-а те да је НАТО урадио оно што је било неопходно да би се зауставило "етничко чишћење".
"Седница је сазвана због руских дестабилизујућих намера везаних за овај регион", рекао је он.
Шта је прошле недеље усвојила Државна дума
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је раније данас да ће седница почети, али да је неизвесно да ли ће бити одржана до краја, јер неке западне земље траже процедурално гласање пре усвајања дневног реда.
Русија је још почетком марта предложила одржавање седнице Савета безбедности Уједињених нација посвећено 25. годишњици НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, а Јапан као председавајући Савета безбедности је подржао ту иницијативу и заказао седницу.
Руска Државна дума је прошле недеље усвојила нацрт документа о НАТО агресији на СР Југославију којим ће се обратити УН. У документу је оцењено да су агресијом створене претпоставке за нове војне акције широм света под „маском наводне борбе за вредности слободе и демократије“.
Тим документом позивају УН, да осуде војну операцију земаља НАТО против суверене Југославије, да се супротставе покушајима мењања историјске истине о трагичним догађајима 1999. у корист Запада и да предузму мере како би се земље чланице НАТО позвале на међународно-правну одговорност за агресију која је извршена без одлуке СБ УН.
Седница СБ УН била је и једна од тема разговара који су у четвртак у Москви имали Дачић и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
Ваздушни напади НАТО-а на СРЈ, извршени без одобрења Савета безбедности УН, трајали су од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
НАТО бомбардовање довело је до смрти више од 2.500 људи, укључујући 87 деце, а причињена је штета од сто милијарди долара.
Погледајте и: