Овако Владимир Радомировић, главни уредник портала „Пиштаљка“ коментарише одлуку Високог суда правде у Лондону, према којој оснивач „Викиликса“, који је својевремено усталасао светску јавност објављујући депеше које су америчке дипломате слале својој централи у Вашингтону из свих крајева света, има право да уложи жалбу на одлуку о изручењу САД.
Следеће рочиште одлучујуће
Радомировић није оптимиста када говори о могућности да Асанж, на крају, победи америчку државу. Суд му је дао само могућност да на кратко „дође до ваздуха“. Истовремено, САД су добиле три недеље да доставе уверавања да ће Асанжова права бити поштована ако буде изручен, објашњава он.
Лондонски суд узео је у обзир Европску конвенцију о људским правима, јер Велика Британија је и даље чланица Савета Европе, упркос идејама врха британских власти да изађе из те организације, чији је Конвенција основни акт.
По Конвенцији поступа и Европски суд за људска права, који Асанжу остаје као једина могућност уколико на рочишту које је заказано за 20. мај буде одлучено да Асанж буде изручен Америци.
„Америци је остављено три недеље да докаже да ће поштовати право на слободу изражавања Џулијана Асанжа, као и његово право на живот, односно да у Америци неће бити кажњен смртном казном. На следећем рочишту ће се вероватно знати одлука“, напомиње Радомировић.
Раније генерације би се јаче бориле за Асанжа
Асанж је издавач једног од најутицајнијих медија у свету, медија који је разоткрио разне злочине и обезбедио свим грађанима света могућност да сазнају како функционишу, не само америчке власти, него и многе друге власти широм света, као и велике компаније, подсећа наш саговорник.
„Он је, дакле, разоткрио све оно што су моћни покушавали да сакрију од јавности, а што утиче на живот свих нас“, истиче Радомировић и додаје да удар на Асанжа долази из земље која је била светионик слободе штампе.
То је, према његовим речима, огромна иронија.
„Неке раније генерације Американаца много би оштрије протестовале да се ово тада дешавало. Све организације које се боре за слободу говора у Америци устале би против овакве одлуке америчке владе. Видимо да је сада велика већина њих нема и да не протестује на све ово што се годинама дешава Асанжу“, каже Радомировић.
И заиста, када су 1971. откривени „Пентагонски папири“, збирка интерних докумената америчке владе о њеној умешаности у сукоб у Вијетнаму, тадашња администрација Ричарда Никсона покушала је да прогони, како новинара Нила Шијана, тако и човека који му је документа предао, Данијела Елсберга. Власти су покушале да судским путем забране објављивање ових докумената у „Њујорк тајмсу“, „Вашингтон посту“ и „Бостон глобу“ и нису успели у томе јер се јавност побунила.
Слично се догађало и током афера „Вотергејт“ и „Ирангејт“. Данас, међутим, новинарска удружења у САД ћуте, а један од ретких који јавно и гласно брани Асанжа је човек који је бранио и оне које је америчка влада прогонила почетком седамдесетих – филозоф Ноам Чомски, који је рекао да Асанжа требало одликовати због његовог доприноса демократији.
Погледајте и: