На територији града Београда, од 22. фебруара ове године, када је проглашена епидемија, регистрована су 33 случаја морбила, од којих је 27 потврђено у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, а шест оболелих особа су породични контакти лабораторијски потврђених случајева.
Међу оболелима је десеторо деце узраста од једне до пет година, од којих је деветоро било невакцинисано, а једно је примило једну дозу вакцине са компонентом против морбила, десет невакцинисаних особа узраста од 8 до 25 година, две потпуно вакцинисане особе узраста 14 и 16 година, као и 11 особа старијих од 35 година непознатог вакциналног статуса. Троје оболелих имало је и компликације у виду упале плућа.
Дана 13. 2. 2024. године потврђене су мале богиње у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, код особе са територије Новог Сада узраста 46 година која је непотпуно вакцинисана једном дозом вакцине.
Један случај малих богиња потврђен је 20. 2. 2024. године код двогодишњег детета са територије Сремског округа (Стара Пазова) и није вакцинисано.
Дана 25. 2. 2024. године потврђен је случај малих богиња код невакцинисаног детета са територије Севернобанатског округа, узраста 13 месеци, подећа „Батут“.
Случај малих богиња потврђен је 29. 2. 2024. године код особе узраста 41 годину са територије Бора, која је непотпуно вакцинисана једном дозом вакцине која садржи компоненту против морбила.
На територији Колубарског округа регистрована су три потврђена случаја морбила, два на територија Ваљева и један на територији Мионице. Оболеле особе су узраста 33, 36 и 45 година, при чему је једна вакцинисана са две дозе вакцине која садржи компоненту против морбила, једна непотпуно вакцинисана са једном дозом вакцине, а једна је непознатог вакциналног статуса. Једна оболела особа имала је компликације у виду упале плућа.
Од 7. 2. 2024. године на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Републике Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у земљи (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, вакцинација осетљивих лица из контакта унутар 72 сата итд.).
„Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање до истека периода двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са проценом епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике“, каже се у објави „Батута“.
У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018. године регистровано је око 5.800 оболелих, од којих је 93 одсто било невакцинисано, непотпуно вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом. Једна трећина оболелих била је хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама. У овој епидемији регистровано је 15 смртних исхода међу којима је било четворо деце млађе од пет година.
Претходне 2023. године регистровано је 50 случајева морбила у нашој земљи, од којих је већина (94 одсто) била невакцинисана.
Пандемија ковида-19, односно примена медицинских и немедицинских мера превенције, несумњиво је утицала и на кретање других заразних болести, укључујући и мале богиње, на територији Европе. Према подацима СЗО бележи се пораст броја случајева морбила током 2023. године у односу на 2022. годину, чак 30 пута.
Закључно са октобром 2023. године регистровано је више од 30.000 случајева у 40 од 53 земље Европског региона СЗО, са око 21.000 хоспитализованих и пет смртних исхода у две земље. Узрасна дистрибуција указује да су два случаја узраста од једне до четврте године живота, односно један међу одраслима старијим од 20 година.
Погледајте и: