Подаци говоре и да око 50 одсто младих повремено пије, да се 20 одсто њих повремено опија, а да седам одсто пије редовно.
Једно од највећих изненађења истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста, у којем су учествовали ученици петог и седмог разреда основне, као и првог разреда средње школе, јесте чињеница да девојчице у све већој мери конзумирају алкохол, каже за Танјуг др Биљана Килибарда из "Батута".
"Нарочито су девојчице у петом и седмом разреду од 2022. године знатно повећале конзумирање алкохола. Велики је проценат и оних које су само пробале, али и оних које користе алкохол", наводи Килибарда.
Школски психолог Бранка Тишма каже за Танјуг да се узрасна граница конзумирања алкохола све више спушта, као и да су девојчице све видљивије, а велики број њих ради видљивости прихвата социјално неприхватљива понашања.
"Деца тог узраста покушавају да буду као одрасли, играју различите игре изазова. Алкохол се користи у свим ситуацијама, од рођендана у вртићима који се прославља са дечијим шампањцем, до његове конзумације у обележавању свих важних тренутака", каже Тишма.
Уз то, одрасли су до сад више више контролисали дечаке, јер се подразумевало да су девојчице мирне и послушне и да лакше прихватају ставове родитеља.
Додаје да је деци у пубертету алкохол привлачан и због његове карактеристике да у почетним фазама смањи осећај напетости типичан за тај узраст.
Др Биљана Килибарда из "Батута", с друге стране, истиче да је посебно забрињавајућ проценат ученика који су бар једанпут били пијани.
"Чак 20 одсто ученика првог разреда средње школе је бар једанпут било пијано, док је 10 одсто ученица седмог разреда основне школе потврдно одговорило на питање да ли је било пијано у последњих месец дана", наводи Килибарда.
Резултати истраживања изискују, додаје Килибарда, потребу за применом мера за смањење употребе алкохола, јер одлука да се пије зависи од низа фактора.
Један од тих фактора, објашњава школски психолог Бранка Тишма, јесте одсуство поверења у родитеље и све мање блискости са њима.
"Родитељи углавном испитују децу да ли су завршили своје обавезе, критикују их или им приговарају, а све је мање отвореног разговора, због чега се деца све више ослањају на вршњаке, уместо на одрасле", објашњава Тишма.
На питање како родитељи могу да поврате то поверење, Тишма каже да је једини начин провођење више конструктивног времена у разноврсним заједничким активностима са децом.
"Суштински, све се мање бавимо децом. Мало им помажемо у разрешавању проблема. То су узрасти кад деца граде и своју животну филозофију. Треба разговарати са њима не само о проблемима који се појављују, него о свему ономе што они виде, доживе и о начину на који то доживљавају", истиче Тишма.
Она објашњава да непостојање система вредности, ни етичких норми, али ни граница, како у породици, тако и шире, такође узрокује девијантна понашања.
Повратак поверења у оне који би тебало да буду поуздани, а то су родитељи, је најтежи задатак, каже Тишма.
"Алкохолизам је само један од симптома да немамо јасно осећање сигурности. Шта треба радити? Треба причати, треба проводити време заједно, организовати различите активности и постављати границе. Није им лако одрастати у овом времену, али вреди труда. Улагање у њих увек вреди труда", закључује школски психолог Бранка Тишма.
Погледајте и: