Ово су кључне поруке великодостојника Српске православне цркве на научном скупу о историјском и културном наслеђу на Косову и Метохији одржаном у Београду.
Замењује се улога жртве и џелата
Патријарх Порфирије је поручио да сведочимо најгорој врсти ревизионизма – замени жртве са џелатом. Поред преораних гробова и измишљене историје о пореклу цркава и манастира, Срби су данас, после своје голготе, приморани да носе и крст злочинаца.
Патријарх је на једнодневном научном скупу који су на Православном богословском факултету организовале СПЦ и Матица српска позвао да се, пролазећи кроз историју Косова и Метохије, сагледа не само културно, већ и духовно косовско-метохијско наслеђе. Када је реч о непроцењивом материјалном богатству, оно је, каже патријарх, по бројности и густини упоредиво можда једино са „бројем звезда на летњем метохијском небу“.
Говоримо и треба да говоримо непрестано о срушеним и спаљеним светињама, о нашој побијеној браћи и сестрама, деци, отетој и узурпираној имовини, заораним гробљима, а посебно о промени идентитета. Сведоци смо различитих видова историјског ревизионизма, али овде се чак не ради више о обичном ревизионизму. Овде жртвама и злочинцима мењају места. На делу су потпуно фиктивне и имагинарне конструкције о пореклу српских светиња, рекао је патријарх Порфирије.
Патријарх је истакао да и поред свог претрпљеног зла, „вођени Христовом љубављу“, треба позвати косовско-метохијске Албанце на дијалог. Као што на Косову и Метохији има места за све људе, додаје он, и даље има места и дијалогу о животу тих људи.
Научни скуп "Косово и Метохија – историја и културно наслеђе"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Правни положај СПЦ
Порфирије је истакао и то да се, када је реч о преговорима о Косову и Метохији, питање правног положаја Спрске православне цркве данас представља као најсложеније политичко питање. После осам векова непрекидног присуства на Косову и Метохији, наставља патријарх, СПЦ не може да буде део било каквих политичких преговора о статусу Косова и Метохије.
Универзална људска и верска права и слободе, не могу бити део статусних преговора и политичких споразума, она се подразумевају и загарантована су међународним правним актима. СПЦ не тражи посебна права нигде, па ни на Косову и Метохији. Осим тога, не могу се само за Српску православну цркву на Косову и Метохији као посебна права третирати универзална људска и верска права, закључио је патријарх и додао да је међународна заједница, оличена у Уједињеним нацијама и Европској унији, дужна да обезбеди апсолутно поштовање свих људских и верских права, свим људима на Косову и Метохији.
Никад није било теже
Његова преосвештеност еписком рашко-призренски Теодосије истакао је да Српска Српска православна црква на простору Косова и Метохије у последњих 25 година пролази кроз историјски можда најтежи период свога постојања. Број страдалих на Косову, како сада, тако и кроз векове, само Бог зна, али, додаје владика, „без страдања нема ни распећа“.
Услови у којима данас живе Срби на Косову и Метохији, каже он, никада нису били тежи, имајући у виду честе оружане нападе, пљачке, одсуство основних људских права, могућности да се заштити лична имовина и идентитет. Готово да не прође ни један дан, а да се не догоди ново страдање. Ипак, народ на Метохији и Косову остаје истрајан у својој вери, више него било ко.
Епископ рашко-призренски Теодосије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Данас је реткост да се види простор где Срби теже живе, а опет, рекло би се, да је ретко где толико хришћанске наде и спремности да останемо свој на своме, као што је то на Косову и Метохији, рекао је Теодосије.
Косовски је Христов завет
Након уводних речи патријарха Порфирија, владике Теодосија и заменика председника Матице српске Јова Делића, епископ бачки Иринеј беседио је о актуелности Косовског завета.
Он је говорио о „изопаченом и сиромашном“ значењу Косовског „мита“ које се циљано и у злој намери користи, без свести о значењу саме речи, али и о огромним напорима које целокупна помесна православна светосавска црква улаже да у најширим круговима свог народа обнови значај и смисао Косовског завета.
Докле год буде било Срба на овој планети и док буду православни, живеће и Косовски завет. Косовски завет је у историји српског народа стваралачка примена Христовог завета, рекао је епископ бачки.
Завет није никаква национална или националистичка идеологија, како се данас популарно и погрдно говори, а није ни српски „изум“. Многи народи и монотеистичке религије, свако на свој начин, следе или бар поштују неки завет. Српски народ не може опстати без свог завета, а како објашњава Иринеј, Косовски завет је „српска верзија“ Новог завета и уколико изгубимо завет, губимо и свој српски идентитет.
Научни скуп "Косово и Метохија – историја и културно наслеђе" на Православном богословском факутету Универзитета у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Говорећи о учесталим нападима на српску историју, веру, цркву, идентитет, историју... каже да нико нема право себе прогласити натчовеком, из разлога што у себи не проналази веру у Христа. Може се дистанцирати од чега год хоће, али не може ширити мржњу и гајити непријатељство према онима који се држе тог завета.
Косовски завет, као наш доживљај Христовог Новог завета, није само данас актуелан, он је трајно актуелан, а од њега зависи и наша будућност, не само историјска, овде на земљи, закључио је он.
На скупу су учествовали бројни академици, професори, црквена и световна лица, а за округлим столом који је затворио скуп говорили су, поред епископа бачког, академици Љубодраг Димић и Дарко Танасковић.