"Када сам добио ударац није ми деловало нешто озбиљно, тек после пет минута сам схватио, осетио сам оштар бол. Помислио сам да је ударац у ребра, да ће да прође, покушао сам да наставим, међутим сваки пут кад сам се осломио на леву ногу осетио сам "сецкање" и затражио сам измену", рекао је Симанић.
И наставио...
„Физиотерапеут и ја смо отишли у свлачионицу, са идејом да ме измасира, али јако ми се ишло у тоалет и приметио сам крв. Одмах је настала фрка, што пре у болницу, физио ме смиривао, тамо смо одрадили снимак, трајало је 20 минута, а ја нисам могао да се исправим. После првог снимка они су написали извештај, постоји пет нивоа повреде бубрега, прва три су хематоми од мањем ка већем, четврти да је пукао и пети ако су парчићи. Они су рекли да је трећи и да сачекамо јутро".
Тада су ми кренули неподношљиви болови, рекао сам Гаги Радовановићу (лекар репрезентације) да не могу да издржим до јутра, онда су поновили снимак и рекли су да хитно морам на операцију, нагласио је Симанић.
"Мени је тада лакнуло, нека раде шта год, да ме успавају, да не осетим бол, па нека буде шта буде. Прво су ми зашили бубрег и рекли само да се опорављам, међутим после три дана под боловима смо поновили снимак и видело се да на једном делу цури урин из бубрега, па су урадили другу операцију, да не бих добио сепсу. Оба пута била је борба са временом, после су отворили по истом резу, видели шта је, извадили бубрег и онда је кренуо опоравак".
Симанић је истакао да му је много помогла подршка саиграча, да му је драго што се вратио са њима кући и да ће на лето моћи бар да буде са њима на припремама за Олимпијске игре у Паризу.
"Потрудићу се да се опоравим, да будем бар са њима на припремама, да се дружимо, видећемо, да помогнем колико-толико", рекао је између осталог Симанић.