Премијер Косова Аљбин Курти поновио је да се Косово спрема да тужи Србију „за злочине почињене током рата на Косову“, а председник комисије владе у Приштини за нестале особе Андин Хоти додао је да би чланство Косова у Савету Европе дало наду да ће Косово након пуноправног чланства тужити Србију „за нестала лица и за информације које траже, а не добијају из Србије".
Приштина дуго припрема тужбу за геноцид
Суштина приче јесте да се Приштини жури да се домогне Савета Европе да би Србију одвела пред Суд за људска права у Стразбуру. Милован Дрецун, доскорашњи председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, уверен је, међутим, да Курти причом о тужби против Србије пуца у празно.
„Тај њихов план заиста постоји већ дуже време али они немају међународни субјективитет да би могли да покрену такву тужбу. Јер да су могли они би је до сада покренули, али наравно да самим оваквим изјавама врше притиске, да желе да извуку неке бенефите од могућег чланства у Савету Европе,“ каже Дрецун.
Он додаје да се у Приштини поигравају тим изјавама јер су оне у принципу само хушкачке.
„Наравно да је оснивање Института за ратне злочине у Пиштини требало да подупре тај Куртијев план и да му пронађе некакве елементе и доказе за наводни геноцид Срба над Албанцима и они на томе раде интензивно,“ напомиње саговорник Спутњика.
Приштина неће лако одустати
Јасно је да они од тога неће да одустану, каже Дрецун и позива да се са наше стране томе посвети већа пажња.
„Зато сам и био формирао радну групу у оквиру Одбора за Косово и Метохију која је прикупила доказе о злочинима које је починила терористичка ОВК и проследио Специјализованом тужилаштву на основу чега је и подигнута, између осталог, оптужница против Хашима Тачија и осталих,“ подсећа Дрецун.
Он напомиње да Курти говори о томе да Србија мора да плати неку ратну одштету тзв. Косову а сматра да то није нимало наивна прича.
„Без обзира што сада нема правно утемељење за тако нешто, бојим се да ће се у наредном периоду тај притисак појачавати, јер та прича на најбољи начин сада служи Куртију да би показао оним државама које не признају Косово да треба да је признају јер су Албанци то заслужили и јер су наводно над њима почињени ужасни злочини – како тврди, геноцид. А заправо се ради о злочиначкој творевини која је настала на ужасном етничком чишћењу Срба и злочинима које је починила терористичка ОВК", наводи Дрецун.
Шта кажу правила Суда у Стразбуру
Он објашњава да Суду за људска права у Стразбуру не може да буде упућена тужба за злочин од стране некога појединца са Косова, јер би у том случају морао да тужи Косово као државу или да призна да је држављанин Србије и да онда тек тужи Србију.
Хоти је додао да пуноправним чланством Косова у Савету Европе Владина комисија за нестала лица добија право да користи правне институције, док је Курти позвао Државно тужилаштво да се "даноноћно и максимално" ангажује како би одговорни за смрт настрадалих били процесуирани, јер "без правде само са истином ране остају отворене".
Иначе Куртију је подршку по овом питању дао и бивши амбасадор Верификационе мисије ОЕБС на Косову Вилијам Вокер који ће остати запамћен у историји по инсценираном случају Рачак који је послужио као повод за почетак агресије НАТО на СР Југославију.
Вокер је оптужницу Специјалног суда против бивших челника ОВК назвао смешном и додао да охрабрује Владу Косова да тужи Србију за геноцид. Вокер такође сматра да Косово не би требало да потпише споразум са Србијом, уколико не призна Косово.