На сајту ове институције се тврди да је Булгаков, наводно, имао „пристрасан и изразито негативан став према свему што је украјинско, а његов рад се повезује са „величањем руске империјалистичке политике“.
Институт сматра да је „додељивање његовог имена географским објектима, називима правних лица, топонима, као и подизање споменика у његову част у Украјини“, такође елемент те политике.
Институт је оптужио и друге представнике руске културе да су наводно заборављали на хуманизам чим би се дотакли украјинског питања. На мети Института нашли су се тако и и песник Јосиф Бродски и писац Александар Солжењицин.
У мају прошле године је украјинско издање часописа „Страна" објавило да је меморијална плоча у част Булгакова обновљена на фасади музеја у Кијеву, притом је он назван „истакнутим грађанином Кијева".
Рушење споменика је повезано са совјетском историјом и преименовање улица је у Украјини почело 2015. године, када је био усвојен закон о такозваној декомунизацији.
У последње време су власти Украјине почели борбу не само са совјетском историјом, него и са свиме што је повезано са Русијом.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је раније изјавио да су власти Украјине током низа година спроводиле агресивну дерусификацију и принудну асимилацију.
Погледајте и: