Андреа Јовановић, филозоф и истраживач-сарадник у Институту за политичке студије истиче да је појам осветничке порнографије много шири од уобичајене претпоставке која га везује за порно сајтове, који су само један вид „освете“. Овде се, каже она, ради и о недозвољеном снимању или објављивању фотографија или чак само интимних дописивања.
Осветничка порнографија у основи подразумева да када људи у вези раскину, или уколико су имали неку другу врсту односа, па је тај однос престао, а једна страна постала бесна и незадовољна исходом, почиње да се свети. Та незадовољна страна је у 99 одсто случајева мушкарац и он онда користи приватне податке и размену заједничке приватности и интиме, тако што их дели даље на различите начине, објашњава Јовановић за Спутњик.
У неким случајевима се интимне ствари „каче“ на мање или више познате порно сајтове, али је чешћа размена ових садржаја по интернет групама и друштвеним мрежама, каже она. У тим групама, односно четовима, дечаци, младићи и мушкарци деле слике и снимке својих бивших девојака и сексуалних партнерки. Познат је случај телеграм групе из Ниша где су се делили не само интимни материјали, већ јавно доступне слике сасвим пристојно обучених девојака са друштвених мрежа уз њихове адресе, бројеве телефона и друге личне информације.
Осветничка порнографија постала је учестало средство „обрачунавања“ у дигиталној сфери.
© Sputnik / Наталья Селиверстова
/ Свако од нас може бити мета тога, јер када размислите, то не морају уопште бити толико интимне ствари. Било који вид тога да се нешто што је, условно речено, део нашег личног живота отргне без икакве дозволе од нас и онда даље дели потпуно непознатим људима и каналима неприхватљив је. Наравно да су последице ужасавајуће у смислу да је циљ целог процеса да се та особа некако уцени, деградира и осети потпуно разголићено у метафоричком смислу, док је истовремено немоћна да уради било шта по питању тога.
Јовановићева сматра да апсолутно треба пооштрити мере за кажњавање, али да је од саме казне, која долази на крају, далеко битнија превенција. У времену када је интернет толико напредовао, далеко је битније образовати људе и упознати их са ужасним последицама њиховог понашања, него претити и кажњавати за деловање на скоро па неухватљивом терену.
Шта каже закон?
Адвокат Александар Квастек потврдио је да осветничка порнографија није издвојена као посебно кривично дело у оквиру кривичног законика Републике Србије, али да зато постоје други механизми у оквиру којих би одговорна лица могла бити санкционисана.
Уколико је малолетно лице оштећено, то свакако спада под дечију порнографију и кажњава се по службеној дужности. Уколико је оштећена страна пунолетна девојка или жена, ова врста „освете“ може да се подведе под кривично дело прогањања, за које је прописана казна затвора. Уколико би овакав гнусни чин изазвао опасност по живот или здравље жртве, казна би могла да иде и до пет година затвора.
Оно шта је специфичност тог кривичног дела јесте да се за њега гони по службеној дужности, а пошто ће код осветничке порнографије најчешће као средство извршења бити коришћен интернет, ту постоји надлежност посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал, које ће много ефикасније моћи да спроведе поступак за то кривично дело, него што би то могла основна тужилаштва која немају на располагању механизме које има тужилаштво за ВТК, изјавио је Квастек за Спутњик.
Осветничка порнографија није издвојена као посебно кривично дело у оквиру кривичног законика Републике Србије.
© Sputnik / Андрей Старостин
Квастек сматра да би свакако било боље да се осветничка порнографија инкриминише као посебно кривично дело и да се уведу посебна одељења у оквиру тужилаштва која би се бавила спровођењем оваквих истрага, јер би тиме поступак био бржи и повећала би се ефикасност правне заштите која се пружа жртви.
Постоји још један начин санкционисања, а то је за кривично дело неовлашћеног објављивања и приказивања туђег портрета или снимка. Ипак, Квастек истиче да је овде проблем тај што се за то кривично дело гони по приватној тужби. То значи да особа која тужи, претпостављамо жртва, не би имала на располагању правне инструменте које има јавни тужилац као државни орган, па би самим тим откривање и доказивање кривичног дела много теже ишло.
То је додатни разлог због којег би било боље издвојити осветничку порнографију као посебно кривично дело имајући у виду интересе и генералне и специјалне превенције, јер би тај чин онда деловао одвраћујуће на потенцијалне извршиоце тог кривичног дела, а којих је због распрострањености те појаве на интернету очигледно све више.
Компромис?
Доцент Правног факултета у Београду Иван Ђокић сматра да гоњење за осветничку порнографију по службеној дужности има своје предности и мане. Предност би била та што би жртвама био олакшан положај тиме што би јавни тужилац био овлашћен да са свим државним ресурсима и у сарадњи са полицијом гони починиоце, а да би мана била дуготрајност поступка и скретање пажње тужилаштва са других случајева.
Нисам за неку радикалну измену, јер изменама кривичног законодавства треба поступати опрезно. Сваки субјект или групација, невладина организација, имају право да се њихов глас чује и неки захтеви јесу оправдани када се говори о томе да се поједине категорије лица заштите, али ипак струци треба препустити коначан суд, изјавио је Ђокић.
Он је објаснио да се у последње време широм света, па и код нас, прибегава томе да се кривични законик прилично често мења, што резултира тиме да људи који се њиме баве не могу ни да пропрате све измене. Ово питање, каже он, јесте вредно заштите, јер се брани сфера нечијег личног живота, основне приватности и интиме, али да можда није нужно уводити посебно кривично дело. Људи који су правни лаици, каже он, често не схватају да се тим изменама некад и не постиже никаква појачана заштита, већ да се правосудни органи само затрпавају.
Можда би најбољи предлог био предлог компромисног решења, односно да се не уводи засебно кривично дело, већ да се у оквиру постојећих кривичних дела предвиди тежи облик уколико је дело учињено помоћу средстава информационих технологија, рачунарских мрежа итд. и да се кораци предузимају на предлог оштећеног. Ово би значило да би јавни тужилац тада био овлашћен да предузме кривично гоњење, али да то не би могао да учини без предлога оштећеног, нити би могао да настави поступак ако би то лице у неком тренутку повукло свој предлог, закључио је Ђокић.