НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Мистерија протеина: Да ли чудесни мали организми могу бити кључ људске дуговечности /видео, фото/

У царству биолошке отпорности тардигради, односно дуговечни или водени медведи, владају надмоћно враћајући се из екстремних услова захваљујући својој способности да преживе. Њихова изузетна способност да издрже стресове животне средине остаје научно чудо, али замршени механизми који леже у основи ове отпорности и даље су мистерија за научнике.
Sputnik
Недавна студија научника са Универзитета Вајоминг бавила се молекуларним тајнама тардиграда, откривајући увиде који би могли да направе револуцију у нашем разумевању толеранције на физички стрес. Централно место у њиховом истраживању била је улога специфичних тардиградних протеина у метаболичкој регулацији, посебно протеина познатог као CAHS D, познатог по својој способности да штити од исушивања.

Феномен биомолекуларне кондензације

Научници су открили да, када је подвргнут физичком стресу, CAHS D пролази кроз трансформативну промену, попримајући стање попут гела које штити есенцијалне молекуле, чиме се чува ћелијски интегритет. Као што је објашњено у претходно поменутој студији, овај феномен биомолекуларне кондензације објашњава способност тардиграда да издрже исушивање.

„Студија пружа увид у то како тардигради, и потенцијално други организми отпорни на исушивање, преживљавају исушивање коришћењем биомолекуларне кондензације“, истичу аутори истраживања објављеног у часопису „Протеин Сајенс“.

Њихови налази, такође, сежу даље од пуке тактике преживљавања, наговештавајући потенцијалне примене у људској биологији.
„Невероватно, када ове протеине уведемо у људске ћелије, они се претварају у гел и успоравају метаболизам, баш као и тардигради“, објашњава молекуларни биолог Силвија Санчез-Мартинез.

Потенцијална примена код људи

Потенцијал да се искористи отпорност тардиграда за добробит људске врсте отвара могућности које се крећу од интервенција против старења до повећања складиштења ћелија у медицинске сврхе. Међутим, такве тежње захтевају опсежно истраживање и експериментисање.
„Док се стрес смањује, тардиградни гелови се растварају, а људске ћелије се враћају свом нормалном метаболизму“, објаснио је Томас Бутби, молекуларни биолог са Универзитета Вајоминг.
Импликације новог истраживања сежу далеко и широко, нудећи наду за напредак у областима као што су трансплантација органа и лечење генетских болести. Студије већ истражују потенцијал тардиградних протеина у стабилизацији кључних медицинских производа.
Пут ка откључавању пуног потенцијала тардиградне отпорности тек почиње, обећавајући будућност у којој људске ћелије одражавају та чудесна микроскопска створења, пренео је „Сајенс алерт“.
Погледајте и:
Коментар