СРБИЈА

Историјски тест: Велика офанзива Србије на Западу, а шанса је на — глобалном Југу

Српска дипломатија ће у наредним данима, како је најављено на заједничкој седници Владе и председника Републике, покренути једну од својих највећих офанзива. Ради се о непосредној заштити државних и националних интереса Србије и српског народа у целини и зато је тако великих размера. Биће то велики тест за српску дипломатију.
Sputnik
Овако некадашњи амбасадор и спољнополитички коментатор, др Зоран Миливојевић оцењује најаве о великој српској дипломатској иницијативи која је усмерена на спречавање усвајања резолуције о геноциду у Сребреници и пријему тзв. Косова у Савет Европе.
Иницијативу је, подсећамо, најавио председник Републике Александар Вучић на ванредној седници Владе, којој је присуствовао.
Он је тада рекао да ће наредних недеља српска дипломатија кренути у офанзиву за одбрану националних интереса. Најавио је да за две недеље путује у Њујорк где ће у Генералној скупштини Уједињених нација покушати да спречи усвајање резолуције о геноциду у Сребреници, а 8. априла ће се састати и са француским председником Емануелом Макроном.

Државе глобалног Југа савезници Србије

Према Миливојевићевим речима, српска дипломатија има шансе да успе у подухвату који стоји пред њом. Када је реч о спречавању усвајања резолуције о Сребреници, Србија наступа са принципијелне позиције.
„Наша земља ни на који начин није учествовала у рату у БиХ, нити је српски народ учествовао у било којој врсти злочина који би се могао квалификовати као геноцид“, наводи наш саговорник.
То су принципи и аргументи Србије које ће изнети пред међународну заједницу, додаје Миливојевић.
Ствар стратегије и непосредне тактике српске дипломатије је на које ће се државе фокусирати дипломатска офанзива – према Миливојевићевом мишљењу, али и према најавама српског председника, то су државе такозваног „глобалног Југа“ јер ту је могуће направити позитиван резултат.
„Цео простор такозваног колективног Југа који обухвата Латинску Америку, Азију и Африку сасвим сигурно је домен у коме српска дипломатија и српска спољна политика могу активно да делују“, наглашава Миливојевић.
Шансе за успех српске дипломатије појачава и чињеница да су чланице УН-а подељене по многим светским питањима.

Пријемом Косова подрива се кредибилитет Савета Европе

Са Саветом Европе прича је мало другачија – требало би имати у виду да је ова организација нејединствена по питању пријема тзв. Косова у чланство. Евентуалним његовим пријемом доводи се у питање кредибилитет Савета Европе, с обзиром да у том случају искаче из принципа и стандарда да се у чланство прима нешто што није држава.
Уз то, Савет Европе је већ ограничен у свом деловању, јер делује на територији Европе која није целовита – Русија је иступила из Савета Европе, док су Азербејџан и Белорусија суспендовани из његовог рада.
„Са губитком кредибилитета по питању Косова и Метохије, поставља се питање статуса Савета Европе и његовог утицаја убудуће, објашњава Миливојевић. Због свега тога, српска дипломатија има велике шансе да направи успех у овом телу“, истиче Миливојевић.

У Паризу више разумевања него у Берлину

Најављени сусрет са Емануелом Макроном већ припада домену билатералне сарадње, али, према Миливојевићевим речима, неће бити без значаја – Француска је стална чланица Савета безбедности и једна од најутицајнијих чланица ЕУ, кроз Квинту непосредно ангажована на питањима Косова и Метохије и БиХ.
„Традиционално имамо неке корене који би могли да нас упуте на веће разумевање у Француској, него што би то, рецимо, било у Берлину или у Лондону. Париз, тако, јесте место на коме се може разговарати о стратешким питањима и где може да се постигне ефекат“, коментарише Миливојевић.
Француски амбасадор у УН био је, истина, гласноговорник свих НАТО држава приликом недавне расправе у Савету безбедности о стављању на дневни ред тачке о агресији северноатлантске алијансе на СРЈ 1999. Тада је дошло до вербалног окршаја између њега и руског представника, који је тачку и предложио.
Међутим, то је, каже Миливојевић, сасвим друга тема јер Француска има посебан однос према Русији, с обзиром на њихово сучељавање у Африци, где Француска трпи поразе. Зато се то не може поредити са оним о чему ће сада разговарати Вучић и Макрон, закључује Миливојевић.
Погледајте и:
Коментар