„Скок цена хране и енергената довео је до глобалне кризе трошкова живота, а земље са ниским приходима погођене су у највећој мери, посебно због наглих скокова цена хране. Од тада смо сведоци глобалног слабљења овог веома значајног инфлаторног притиска“, саопштила је она на брифингу, коментаришући текући утицај украјинског сукоба на светску економију.
Према њеним речима, смањење инфлаторног притиска постигнуто је захваљујући мерама централних банака, које су такође довеле до повећања трошкова сервисирања њиховог задужења.
Истовремено, Козак је признала да и даље остаје одређени утицај на глобалну економику.
Она је такође додала да перспективе економије Украјине остају изузетно недефинисане због актуелног сукоба и кашњења у спољном финансирању.
ММФ у својим проценама украјинске економије узима у обзир последице деловања Оружаних снага Русије, казала је Козак.
Поред тога, она је прецизирала да ММФ не планира да разматра могућу реструктуризацију украјинског дуга према организацији, односно, да не намерава да у овој години отпише део украјинског дуга у висини од 15 милијарди долара.
„Фонд очекује да ће на пролећној седници руководећих органа ММФ и Светске банке, која ће се одржати средином априла, бити покренуто питање пружања буџетске помоћи Украјини, укључујући током састанка на нивоу министара финансија“, најавила је Козак.
Директор за комуникације ММФ је упозорила и да планови Запада о конфисковању суверене руске имовине морају имати довољно правног основа и да не треба да воде подривању глобалног монетарног система.
Она је истакла да одлуке о могућој конфискацији треба да донесу власти релевантних земаља и јурисдикција.
Погледајте и: