Ово је мишљење Марије Марсенић са Института за европске студије поводом пописа становништва у организацији привремених органа у Приштини који би требало да почне 5. априла а који у себи садржи и одељак који се бави и „ратном штетом“ насталом током сукоба у покрајини 1998. и 1999. године.
Статистика за тужбу против Србије
У упитнику који би требало да се бави пописом становништва, између осталог, налазе се и питања да ли је породица која се пописује имала економске штете као резултат рата, да ли су изгубили неког од чланова породице или је неко из те породице нестао током рата.
Марсенићева сматра да прикупљање оваквих података има везе са тужбом за геноцид коју Приштина најављује против Србије.
„Председник привремених косовских институција Аљбин Курти је рекао да су у току припреме да се Србија оптужи као држава одговорна за злочине почињене током рата на Косову и Метохији 1999. године. Ставке на попису становништва које се односе на такозвану „ратну штету“ су у сврху прикупљања писаних доказа и статистике чиме би се изашло из нивоа спекулација а добили би се подаци црно на бело који би били употребљени против Србије,“ објашњава Марсенићева.
Знамо да су, каже наша саговорница, у току рата 1999. године дејства војске СР Југославије против ОВК била углавном у сеоским подручјима, док је НАТО авијација гађала циљеве пре свега у градским срединама.
Хоће ли бити тужен и НАТО и Црна Гора
„У том контексту логично се поставља питање да ли Приштина намерава да тужи и НАТО с обзиром на нанету штету са њихове стране. Друго, хоће ли и Црна Гора бити тужена за нанету штету, с обзиром да смо у том периоду били једна држава са Црном Гором чији су војници били у склопу југословенске армије која је деловала на простору наше јужне покрајине,“ пита наша саговорница.
Марсенићева каже да је јасно да се под маском пописа становништва не ради о прикупљању података ради „преговора са Београдом“, како кажу, будући да је свима јасно да од тога нема ништа, јер Приштина не жели преговоре.
„Дакле, ово је само још један од потеза Аљбина Куртија да се додвори међународној заједници, да покуша да докаже своју такозвану државност и да спроведе још један план у низу ради отежавања положаја српског народа на КиМ,“ закључује наша саговорница.
„Ратни упитник“
Упитник о „ратној штети“ који се налази у косовском попису становништва из Агенције за статистику Косова објашњен је тиме да су подаци неопходни за "преговоре са Србијом" као и за "процес приступања Косова Европској унији".
У том упитнику прво питање гласи да ли је породица која се пописује имала економске штете као резултат рата. Онај ко на ово питање одговори потврдно мораће да означи општину у којој је боравио током рата, а затим и да процени висину штете коју је претрпео.
Следиће и питања да ли је домаћинство које је предмет пописа имало погинулих, повређених, затворених, несталих током рата а биће појединачно, по имену и презимену пописана свака таква особа, година рођења, година смртни, пол... Биће такође пописано и ако је породица током ратних сукоба претрпела неко насиље, тортуру, и, занимљиво, ако су чланови имали психичке последице.
На ова питања, како је уређено косовским прописима, одговараће "глава породице" а интервјуи би требало да трају око 40 минута по једном домаћинству. Попис ће трајати до 17. маја, биће ангажовано укупно 3.500 пописивача и 891 надзорник а први резултати биће објављени три месеца по завршетку процеса.
Српске странке на КиМ - Српска листа, Партија косовских Срба, Српски народни покрет и Српска демократија противе се учешћу Срба на попису, а неке од њих траже одлагање процеса до даљег.
Погледајте и: