Ветрови унутар ове струје сада дувају источни уместо западних, а научници не знају како ће ова промена утицати на временске прилике у наредним месецима. Ипак, они смирују ситуацију истичући да није толико необично да таква струја мења правац
Како објашњавају, током летњих месеци на северној хемисфери наше планете, циркулишући ветрови овог вртлога успоравају и почињу да се окрећу ка истоку (у смеру казаљке на сату око Арктика). Такве промене немају никаквог утицаја на временске прилике, али када се током зимских месеци смер струје промени са запада на исток, то доноси значајне промене, пише портал Клајмат.
Стручњак за климу, научник Ејми Батлер из америчке Националне управе за океане и атмосферу, истиче да је топлотни талас који смо забележили у Европи у марту вероватно резултат ове промене смера.
Она је објаснила да се поларни вртлог налази у стратосфери, која почиње око 6 до 20 километара изнад површине планете и достиже приближно 50 километара. Док је већина временских прилика које доживљавамо карактеристична за тропосферу испод ње, екстремни стратосферски ветрови до 250 км/х држе џеп хладног ваздуха заробљеним изнад Северног пола.
Међутим, понекад атмосферски таласи, који се називају и Росбијеви таласи, потискују и ослабљују поларни вртлог, узрокујући да се део тог хладног ваздуха излије. Ово је познато као догађај изненадног загревања у стратосфери, који може довести до хладноће на тлу, али не увек.
Научници су већ приметили да се због промене смера ветрова ниво озона изнад Арктика повећава, и највећи је од када се мери у марту. Али они су уверени да ће се нивои озона вратити у нормалу када се ветрови врате у „нормалан“ правац кретања.
Међутим, упозоравају и да још увек није јасно како ће ова промена смера поларног вртлога изгледати у будућности, с обзиром на то да је свет све топлији, преносе хрватски медији.
Погледајте и: