„Поред комичког, Стерија нуди и мрачан поглед на живот паланчана, њихову филистарску и калкулантску свест. Фему окружује проста и примитивна средина којој се подсмева и упркос чињеници да она своје скоројевићке претензије за бољим животом реализује на агресиван и незналачки начин, постоји нешто трагикомично и апсурдно у њеној егзистенцијалној ситуацији“, каже редитељка Ива Милошевић.
Милошевић истиче да су суровост и бруталност једног миљеа, духовна скученост ликова и њихова морална закржљалост, темељ за изградњу представе која би критиковала и подсмевала се свим појавама унутар миљеа и менталитета којим доминира духовна скученост и меље појединца који се супротставља томе:
„Желим да наша инсценација ‘Покондирене тикве’ кореспондира са садашњим осећањем стварности и да се темељи на сензибилизету садашњег тренутка. Желим да се представа запита над могућношћу промене дубоко, васпитањем и наслеђем укорењене агресије у комуникацији и делању како код оних који су стубови примитивног заосталог и нетолерантног у паланачкој средини, тако и код оних који из очајања теже површно схваћеној узвишеној егзистенцији. Не желим наивно ироничан бидермајерско просветитељски комад о нашој прошлости, већ трагикомичан поглед на континуитет духа паланке у Србији”.
Ива Милошевић
© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Жељко Јовановић
Драматург је Молина Удовички Фотез, сценограф Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан, композитор Владимир Пејковић, за сценски говор је задужена Љиљана Мркић Поповић.
Улоге су додељене Наташи Нинковић, Иви Милановић, Слободану Бештићу, Ивани Шћепановић, Александру Вучковићу, Сени Ђоровић, Александру Ђурици и Драгану Секулићу.
Ово ће у Народном позоришту у Београду бити осма драмска поставка те Стеријине комедије карактера из 1838. године.
Захваљујући Миховилу Логару који је компоновао музику и Хугу Kлајну који је на основу оригиналног текста написао либрето, „Покондирена тиква“ се у три наврата нашла и на оперском репертоару националног театра.
Погледајте и: