РУСИЈА

Дан када је Доњецк рекао „не” фашизму

Доњецка Народна Република 7. априла слави десетогодишњицу проглашења свог суверенитета. На овај дан 2014. године усвојена је Декларација о суверенитету ДНР и Акт о проглашењу државне независности републике. Осим тога, одлучено је да се референдум о самоопредељењу ДНР одржи најкасније до 11. маја 2014. године.
Sputnik
Непосредни учесници тих догађаја испричали су за Спутњик под којим условима су донете одлуке о суверенитету републике.
Један од аутора декларације о суверенитету ДНР, тадашњи члан привременог координационог савета ДНР и актуелни одборник Народног Савета републике Борис Литвинов, изјавио је за Спутњик да не би променио своје поступке, сагледавајући актуелне кораке Украјине у односу на Донбас.
„То је 7. априла 2014. године била историјска шанса – не ићи путем фашизације друштва. На крају крајева, пети члан Устава Украјине је још увек био на снази – извор власти је народ, народ реализује своја права непосредно или преко представничких органа. Он је био на снази и било је потребно постићи спровођење ових одредби Устава. Било је потребно прогласити акт о стварању нове државе и донети одлуку“, објаснио је Литвинов.
Један од потписника одлуке као копредседавајући президијума био је и актуелни шеф ДНР Денис Пушилин.
Литвинов је напоменуо да је управо ова одлука консолидовала акт о проглашењу државне независности и проглашење суверенитета ДНР.
Према његовим речима, он не би променио своје поступке пре десет година, знајући до каквих догађаја су они данас довели.
„Да нисмо предузели тај корак, сада бисмо живели у профашистичкој Украјини, под диктатом Американаца и у сукобу са нашом браћом и сестрама у Руској Федерацији“, истакао је Литвинов.
Декларација о суверенитету је први пут јавно прочитана у згради Регионалне државне управе (садашњи Дом Владе). Како се то догодило, присећа се садашњи одборник Народног савета ДНР Петар Шимановски.
„Да би се у потпуности чуло све што говоримо, био нам је потребан мегафон. Дошао сам и помогао да се ова информација што више прошири у јавности. Сви су дуго чекали ову одлуку. У том тренутку то је био прилично храбар историјски чин“, рекао је Шимановски.
Крајем новембра 2013. главни трг у Кијеву – Трг независности – заузеле су присталице европских интеграција, одмах након што је влада најавила суспензију потписивања придруживања ЕУ. Првог децембра, након што су специјалне јединице Министарства унутрашњих послова „Беркут“ растуриле митинг за европске интеграције, као одговор су почели масовни нереди у Кијеву. Демонстранти су заузели зграду престоничке скупштине. Касније је мајдан постао епицентар сукоба између снага безбедности и екстремиста који су резултирали десетинама жртава. У фебруару 2014. Врховна рада је уклонила са власти тадашњег председника Виктора Јануковича, који је био принуђен да напусти Украјину, а касније је за председника изабран Петро Порошенко. Нове украјинске власти су одговорност за смрт више од сто људи пребациле на свог политичког противника Јануковича и специјалну јединицу „Беркут“, који негирају умешаност у убиства.
Они који су преузели власт у Украјини након државног преврата у априлу 2014, започели су такозвану „антитерористичку операцију“ против ЛНР и ДНР, које се нису сложиле са сменом власти и прогласиле су независност. Такозвана „антитерористичка операција“ довела је до бројних гранатирања насељених места ЛНР и ДНР, као и до рањавања и масовне погибије становништва Донбаса.
У фебруару 2022. године Русија је покренула специјалну војну операцију у Украјини. Руски председник Владимир Путин је као њен циљ навео „заштиту људи који су осам година били изложени злостављању и геноциду од стране режима у Кијеву“. Да би се то постигло, према његовим речима, планирано је да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Већ у септембру 2022. године, након референдума, ДНР, ЛНР, Запорошка и Херсонска област постале су део Русије. Кијев то не признаје и наставља да гранатира територије ових региона.
Погледајте и:
Нови канал Љубинке Милинчић на Јутјубу
Коментар