И Србија се окреће нуклеарној енергији, што је најављивано месецима уназад у изјавама политичара али и стручњака, који су указивали да је одустајање од производње електричне енергије сагоревањем угља у термоелектранама без угрожавања сигурног снабдевања и енергетске безбедности могуће само тако.
Чули смо разне претпоставке како обезбедити нуклеарну енергију, од куповине удела у некој од нуклеарних електрана у суседним земљама до дилеме да ли код куће градити такво постројење или купити један или више малих модуларних нуклеарних реактора. Истакнуто је да се, што пре, мора укинути мораторијум на коришћење нуклеарне енергије.
Са потписаним меморандумом Владе Србије са Француском електропривредом (ЕДФ) учињен је први конкретни корак на овом нуклеарном путу. Сам председник Србије, Александар Вучић најављивао је, најпре, могућност куповине неколико малих модуларних реактора а приликом потписивања овог меморандум рекао да ћемо, ако успемо да направимо нуклеарни рекатору у Србији до 2035. године успети да спасимо земљу по питању снабдевања електричном енергијом.
Др Ђорђа Лазаревића, вишег научног сарадника из Електротехничког института „Никола Тесла“ у данашњој „Енергији Спутњика“ питамо да прокоментарише да ли је одлука Србије да са Француском, односно француском компанијом ЕДФ гради сарадњу у нуклеарној енергетици најбоље решење. Јер, Француска јесте предводник земаља, чланица ЕУ, које подржавају коришћење нуклеарне енергије, а и сама више од две трећине електричне енергије производи у нуклеаркама. Има развијену нуклеарну технологију. Али, до сада се причало и о томе да би нуклерке у Србију могле да стигну из САД, Кине, Јужне Кореје или Русије.
ЕДФ је, иначе, још током 90-их година прошлог века био заинтересован за сарадњу, па чак и власнички удео у Електропривреди Србије. Треба, ипак, рећи да је председник Вучић јуче истакао да у Паризу није тема приватизација ЕПС-а.
Остаје питање да ли ће се Србија одлучити за велике или мале нуклеарне реакторе. Јер, мали модуларни реактори, народски речено, нису још нигде у свету заживели као извор електричне енергије. А ту је и питање цене оваквих капацитета.
Када се говори о цени питање је, заправо, како ће Србија финансирати улазак у нуклеарне воде. Многи су истакли да би проблем могли бити и кадрови јер, противници нуклеарне енергије упорно понављају да немамо кадар. Заборављају, при томе, да Србија школује инжењере који и данас раде у нукеарним електранама у свету.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.