Вест да НАТО формира мисију за Украјину обелоданио је, после самита Алијансе, шеф пољске дипломатије Радослав Сикорски уз тврдњу да то не значи да Алијанса иде у рат против Русије.
За професора Правног факултета у Новом Саду Бранислава Ристивојевића нема дилеме да је НАТО већ одавно у том рату, почев од кијевског Мајдана 2014. И њиме изазваног грађанског рата на истоку Украјине који су, како каже, страни инструктори и трбухозборци украјинске војске и закували – њихов број се само повећао откад је почела руска Специјална војна операција.
НАТО војници у Украјини и званично каче ознаке
Ристивојевић објашњава да је то зато што су чланице НАТО испоручиле Украјини читав низ технолошки захтевних софистицираних оружја којима просечан војник не може да овлада па посаде на њима често чине странци.
„Други разлог је тај што велики број тих оружја има читав низ војних тајни за које Америка, Француска или Немачка не желе да падну у руке украјинске војске јер је она високо корумпирана земља. То су и специфична знања која недостају врху украјинске војске. А будући да је Украјина марионетска држава, а ово је прокси рат у ком она само заступа Запад није ни чудо да у украјинском главном штабу седе официри НАТО држава, они и доносе кључне одлуке у овом рату. Тако да све што ће бити практична разлика биће само у томе што ће они на постојеће униформе коначно окачити и ознаке држава из којих долазе“, констатује професор.
Запад се понаша као стари лав
Међутим, иако је реч о наизглед малом потезу, како каже, то је изузетно опасно јер оног момента када то ураде, држава чије ознаке носе постаје један од учесника у том оружаном сукобу, а тиме и легитимна мета где год да се налази у свету.
Ристивојевић разлог за овакво крајње ризично понашање НАТО земаља види у томе што се читав Запад понаша као стари лав, ком је тешко објаснити да је готов и да ће га убрзо неко други заменити, али је у тим моментима и најопаснији.
„Тако је и западној цивилизацији и њеним водећим државама тешко да се помире с тим да њихова улога залази. Сада је улога света који долази на глобалном Југу и Истоку... Ово је у суштини нови хладни рат, хладни рат 2.0 у којој се граница само померила више ка истоку“ сматра професор.
Историчар Небојша Малић један од разлога формирања мисије НАТО за Украјину види и у обележавању 75. годишњице Алијансе и жеље да се направи неки маркетиншки потез.
Једна од карактеристика западног света је опседнутост наративом, није битан стварни учинак него како ми то можемо да препакујемо и направимо од тога маркетинг, наводи Малић и подсећа да на Западу постоји проблем што њихове фабирке немају потребан капацицтет за модерно ратовање.
„Јер ова врста рата се води гранатама, бомбама, пушкама, тенковима, а они тога немају довољно. Шта су имали послали су Украјини и то је потрошено. И сад не могу да обнове тај капацитет ни себи ни другима. Док Руси тај проблем немају. Али највећи проблем је што ће они да крену управо у ту наративну офанзиву, ићи ће на психолошко ратовање као што су ишли до сада и ићи ће још више јер осећају да су ту јаки. И сад ће да крену приче – хоћете ратне злочине, тероризам, шта год, нешто ће да смисле управо за јулски самит НАТО“, упозорава историчар.
Атлантистичка елита би да продужи рат
Ипак, напомиње Малић, небитно је шта причају, битно је шта раде а у то спада и најављена мисија за Украјину.
„Спремају се за неки малтене квази службени рат све време поричући да су они у томе играч да не би били мета. Суштина приче је да с једне стране имамо тај западни наратив, а с друге стране је екипа која се бави реалним чињеницама. Они стално подижу улог и блефирају мислећи да играју покер или руски рулет али знате какав – у класичном руском рулету је један метак у шест, а ово је једна празна комора. Потпуно је други однос шанси. Један је ћорак, а сви остали су фатални“, сликовито описује ситуацију наш саговорник.
На питање да ли је циљ нове НАТО иницијативе да се мотивише украјинско јавно мњење деморалисано неуспесима на фронту, Бранислав Ристивојевић оцењује да је ово ипак више намењено западним јавним мњењима.
„Оно што је важно јесте да је ово заступнички рат где Украјина у суштини поступа у име и рачун Запада ратујући са Русијом. А будући да је рат суштински окончан негде зимус, Украјина је поражена, Русија је у њему победник, све ово што се дешава сада је кланица у којој украјинска војска страда без икакве потребе“, констатује професор, који сматра да је то последица жеља атлантистичке елите да продуже рат и успоставе тај нови хладни рат.
„Њихов проблем је што су западна јавна мњења и западне елите које строго узевши не припадају том ексклузивном атлантистичком клубу такође спремни да дигну руке. Видите шта се питају у америчком Конгресу – шта више да финансирају тај рат ако су га изгубили. Америка је врло практично друштво, без обзира да ли су они изазвали овај рат. Они знају где је његов крај. Они су друштво суровог капитализма. То значи – улажемо у неки пројекат само док може да донесе неки приход. Будући да овај то више не може улагање у њега је бесмислено“, истиче Ристивојевић.
Притом, како каже, тај пројекат донео трагедију Украјини – доживела је биолошку катастрофу, уништена је инфраструктура, људи и даље гину, а Украјина из овог рата неће изаћи у овом устано-правном оквиру – „кад изгубите 40 посто становништва и најмање 20 посто земље, а изгубиће још, вама следи уставна прекомпозиција“.
Звиждање поред гробља да се отера страх
По мишљењу саговорника Спутњика, ситуацију за Кијев неће поправити ни додатни фонд за помоћ Украјини од 100 милијарди евра за пет година, који је најавио генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.
„То вам је као силеџија који увече продаје циглу, прво продаје циглу овима што су чланови НАТО, а кад њих стави под контролу онда они заједно продају циглу неком другом. Али само Америка ставља паре у џеп, ови остали служе да прете. То је у суштини пљачкање чланица НАТО јер они виде у ком правцу све иде, неће ни они да сипају новац у изгубљени рат, а онда ови сад њих терају на то“, примећује Ристивојевић
Малић додаје да ако НАТО земље и успеју да издвоје тих 100 милијарди евра, за Украјину то неће значити много, јер по руским проценама они су за првих годину и по рата добили 200 милијарди само војне помоћи, и то им није помогло.
„А сад иду на варијанту да сваке године добију 20 милијарди, што им ништа не значи. И како ће тих 20 милијарди да се претвара у војни материјал - опет не може због деиндустријализације. Треће, недовољно је људи у Украјини, можете имати колико год хоћете оружја, нема људи.“
Малић ипак највећи проблем види у томе што Западна Европа која је пијун Американцима наставља да се понаша исто јер је поверовала у сопствене лажи и пропаганду и закључује да колико год се трудили, то је све „звиждање поред гробља да се отера страх“.