Он је позван да присуствује састанку опозиције и власти у парламенту о изборним условима пред предстојеће гласање у Београду.
Његова америчка екселенција која је убеђена да је врховни ауторитет и кључни политички фактор у Србији седела је раме уз раме са посланицима, мада није познато да ли намерава да се кандидује чак и за градоначелника престонице.
Хил је новинарима открио да је у Највиши дом позван у својству посматрача дијалога, па иако још није доказано да у Србији постоје фантомски бирачи сад је готово извесно да постоје – фантомски посматрачи.
Није још познато ко ће да бојкотује изборе и да ли ће бити њиховог спајања што тражи опозиција, али знамо са високим степеном вероватноће да ће и те одлуке да зависе од Америке.
Али, није искључиво амбасадор САД крив што се тек тако обрео у Народној скупштини, тамо где му није место.
Није Хил, уз сву његову пословичну бахатост, једини одговоран што му се даје легитимно право да учествује у унутрашњем политичком животу Србије.
Није он само тако каубојски прошао поред обезбеђења у Народној скупштини и увалио се на састанак о будућим политичким корацима Србије.
Хила је, понављамо, највиши законодавни орган позвао да присуствује дијалогу.
Тако је направљен велики преседан у парламентарној и вишестраначкој пракси ове земље.
Тако је Србија отворила врата за будуће акције амбасадора Хила који нам је већ „пријатељски“ и „добронамерно“ јасно дао до знања да морамо да заборавимо на НАТО агресију и да признамо независно Косово.
Тако је Србија поручила да од свих држава света једино Америка има неки посебан статус и да само Хил сме да забада нос у сваки ћошак наше куће, па чак и у обичне локалне изборе.
Неки ће се питати, зашто на састанак нису позвани, на пример, и амбасадори пријатељских земаља попут Русије и Кине.
Одговор је лак.
Па баш зато што су пријатељи, и не мешају се у наше унутрашње ствари...