Ови привредни сегменти, ако се улаже како треба, готово сигурно доносе зараду, а истовремено доприносе бољитку друштва, радницима, уз радно место и плате, и сва друга законом гарантована права, штите животну средину и здравље људи.
Неки инвеститори су то већ схватили, пише „Дневник“.
Велике инвестиције
„Пре неколико месеци, једна велика кинеска компанија је потписала Меморандум о изградњи ветропаркова и соларних електрана, укупног капацитета 2.00 мегавата и инвестиција превазилази укупну вредност од две милијарде долара. Оно што је такође битно напоменути у овом случају јесте да се најављује и производња зеленог водоника у капацитету од 30.000 тона. То је, такође, аспект који смо ми препознали у оквиру Мапе (инвестиционих прилика)“, каже Горан Симуновић из Програма УН за развој.
Све више је и насеља на принципу енергетски ефикасне градње, а на списку су и органска храна, софтверска решења у пољопривреди, биотехнологија и здравство у најширем смислу. Све то захтева велике инвестиције.
Директан потенцијал
Бојан Станић из Привредне коморе Србије напомиње да око 80 одсто фирми за финансирање користе углавном сопствена средства.
„Десетак посто иде на кредите пословних банака и оно што такође користе за финансирање јесу такозвана авансна плаћања, којих иде око седам процената и свега три процента и мање од тога иде на остале изворе финансирања. Дакле, наше тржиште капитала, што се тиче финансирања привреде, релативно је плитко, релативно слабо развијено и са те стране постоји огроман простор да се унапреди тај амбијент кроз више извора финансирања“, објашњава Станић.
„Инвестициони потенцијал за ове пројекте, у ових пет побројаних сектора, износи нешто више од осам милијарди долара. То је, дакле, директан потенцијал. Ако узмемо у обзир и оне индиректне потенцијале, тај ефекат мултипликатора, та цифра се пење на неких 20 милијарди долара, што је заиста респектабилна цифра и за много снажније економије“, наглашава Горан Симуновић
Мапа је и један од алата за достизање циљева одрживог развоја Уједињених нација. Србија, као једна од потписница Агенде, обавезала се да ће до 2030. испунити свих 17 циљева одрживог развоја.
Да јужније не буде тужније
И поред мера Владе, инвеститори и даље најрадије иду у Војводину и Београд, а даље према оној народној – „што јужније, то тужније.”
„Мислим да је јако важно за привреду Србије, и на томе се инсистира и у државном врху, то је, условно речено, равномерна регионална развијеност. То је оно што мислим да нам фали. Пре свега, причамо о истоку Србије, причамо о југу Србије који свакако заслужују додатну пажњу“, истакао је Слободан Цветковић, министар привреде у техничком мандату.
Оба проблема могла би да се реше преко Мапе инвестиционих прилика.
Погледајте и: