Др Крис Бизби, физикохемичар и научни секретар Европског комитета за ризик од радијације, изнео је за Спутњик своје мишљење о томе до чега би могли да доведу непрекидни украјински напади на Запорошку нуклеарну електрану.
Сви, каже, знамо библијску причу о томе како је окончао Самсон. Након што су га Филистејци издали и заробили, Самсон је окончао свој и живот свих око себе употребивши своју велику снагу да би срушио стуб за који је био окован. Зграда се урушила и убила га, као и све његове отмичаре.
"Ово је увек била моја брига око онога што ћу назвати украјинским сукобом", каже Бизби.
Како наводи, што се ситуација мање одвија у корист Украјине, постоји све већа тенденција да се одустане од директног сукоба са руским снагама (недостатак наоружања, слабо ваздушно покривање, губици војске) и да се пређе на неку врсту ратовања у стилу Терминатора 2. Акција на даљину, коришћењем роботских дронова и крстарећих пројектила. Корак ка злобној врсти ратовања која је релативно јефтина, али резултира политички спектакуларним резултатима.
„Па, па шта - можете рећи. За мене, као некога ко је проучавао ефекте радијације и радиоактивне контаминације, могућности у вези са шест реактора и припадајућих базена за хлађење нуклеарног постројења у Запорожју представљају нешто што би имало више утицаја на Европу и Украјину, па чак и на свет од било чега што се до сада догодило. За појединце у Украјини, мотивисане мржњом и инатом, ово место је примамљива мета. Да ли ови људи знају шта раде или шта могу да ураде? Мислим да не. Или их можда, као Самсона, није брига. Желе да сруше кућу. У овом случају Европу, Русију, свет“, истиче саговорник Спутњика.
Наравно, како додаје, они немају појма шта би се могло десити ако би један од реактора експлодирао. Или базен са истрошеним горивом.
„И да будемо јасни, ако експлодира један, као домино ефекат у Фукушими, вероватно ће експолодирати сви. То је зато што је нуклеарно гориво вруће. Чак је и истрошено нуклеарно гориво вруће. Гориво у реактору који се гаси, или у базенима за истрошено гориво, мора да се охлади. Ако се не охлади (пумпањем воде око њега, или хлађењем воде у барама прскањем) постаје све топлије и топлије. Онда се топи. Када се нуклеарно гориво топи заједно формира критичну масу. Неутронски ток се све више повећава и претвара се у неку врсту нуклеарне бомбе. То експлодира и шаље радиоактивни материјал у ваздух, као са Чернобилом и Фукушимом“, упозорава Бизби.
Ветрови, истиче он, носе садржај ове Пандорине кутије на стотине, чак и хиљаде километара далеко:
„Чернобилско зрачење је отишло на запад, након контаминације огромног дела земље и водених токова, шаљући контаминацију кроз Кијев, низ Дњепар до Запорожја и даље. Студије рака и морталитета новорођенчади, конгениталних малформација дуж воденог пута утврдиле су значајне ефекте овог догађаја, деца су умрла, од рака, од срчаног удара, становништво Белорусије, цела земља је показала нагли пораст смртности одраслих, уз истовремено нагло смањење наталитета.“
Далеко одатле, у Велсу и Шкотској, деца су, каже, умирала од леукемије.
„Знам то, проучавао сам бројеве које су ми дали када сам био део британског Комитета за испитивање ризика од зрачења од унутрашњих емитера, CERRIE. Бебе су добиле леукемију у Немачкој и Грчкој. А експлозија једног реактора у Запорожју је много већа ствар од Чернобила“, категоричан је Бизби.
Како би се ово могло догодити?
Постоји, како наводи, велики број могућности. Као прво, напад крстареће ракете на једну од зграда реактора би теоретски могао довести до продора у један од реактора. Сада постоје бојеве главе за продор које могу да пресеку бетон коришћењем осиромашеног уранијума (ДУ).
„Да ли знамо шта Украјина има у погледу крстарећих ракета? Ја не знам. Читам да су Француска и Велика Британија дале Украјини крстареће ракете. Такође и оружје са осиромашеним уранијумом. Нека од њих су експлодирала у Хмелницком, о чему сам писао. Материјал је отишао на северозапад у Пољску, Белорусију и Немачку, око Скандинавије, и завршио (и измерен је) у Енглеској. Украјина је (изгледа) обећала да неће користити ове крстареће ракете за напад на удаљене циљеве у Русији или мост на Криму. Али Запорожје није далека мета. Налази се одмах преко реке (изведен је напад чамацима)“, указује Бизби.
Затим би, како додаје, могло доћи до фаталног уништења контролне собе и контролних објеката, тако да реактор „полуди“ и не може да се контролише.
„Могао би да се поквари систем хлађења, снабдевање струјом, резервни генератори. Нуклеарне електране су веома велика мета. Никада нису изграђене да преживе рат. Није ни чудо што је Рафаел Гроси забринут“, наводи Бизби.
Супстанце које се ослобађају таквом експлозијом, додаје, укључују цезијум-137 са полуживотом од око 30 година:
„То значи да је око 100 година или више. Ово узрокује рак, али такође утиче на мишиће, као код дечијих срчаних мишића. Добијају аритмије и умиру од срчаног удара. Стопа аритмија код деце у Белорусији је 15%. У остатку света стопа је 2%.“
Контаминација, како наводи, укључује стронцијум-90, који се везује за ДНК, изазива рак и убија децу у материци, или изазива малформације.
„Постоје, наравно, огромне количине честица уранијума. Уранијум има полуживот у милијардама година. Постоји плутонијум. Могао бих овако да наставим унедоглед. Зрачење, фокусирано унутар тела људи, животиња или биљак полако ће све уништити. Али, можете рећи, шта је са Чернобилом који није уништио Европу? Па, погледајте само стопе рака у Европи од 1986. надаље. У Енглеској, 1990-их, отприлике сваки шести је оболео од рака. 2022. тај број је ближи сваком трећем. СЗО предвиђа да ће ускоро оболети сваки други. Нико се не пита зашто се развила ова епидемија (осим мене)“, напомиње Бизби.
„Самсонова опција“ ће, закључује саговорник Спутњика, уништити здравље становништва Украјине, Европе, Русије и шире:
„То би затровало плодну земљу, усеви би пропали или би постали отровни. „Самсонова опција“ је, чини ми се, могућност коју сам ставио у исти одељак у глави као и глобални нуклеарни рат. Украјина нема нуклеарно оружје. Али ово се може догодити.“
Погледајте и: