1 / 21
Под кровом Галерије Српске академије наука и уметности представљена су уметничка дела из различитих колекција која ће публици пружити увид у животне, стваралачке и тематске просторе Уроша Предића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 21
Урош Предић рођен је у Орловату 7. децембра 1857. као најмлађи син свештеника Петра Предића и Марије рођене Илијевић из Црепаје. (Једна од породичних фотографија које су део поставке)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 21
Урош Предић (аутопортрет)
„Моја биографија би се могла исписати у неколико врста, јер моји су дани текли обичним током живота обичних људи“. Ово су речи којима је далеке 1921. године Предић започео своју аутобиографију.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 21
Због улоге коју је имао у српском културном, уметничком и друштвеном животу крајем 19. и у првој половини 20. века остао је у националном сећању један од највећих сликара и добротвора
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 21
Његова заоставштина сачувана је у зрењанинском Музеју, где је у легату око 900 цртежа, записа и личних ствари.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 21
Портрети пријатеља, угледних личности, владара и деце показују оштро око мајстора и вештину да проникне у душу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 21
Портрет Лазе Костића који је Урош Предић урадио за Матицу српску одмах након песникове смрти
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 21
Детаљ портрета српског географа, научника, универзитетског професора и академика-Јована Цвијића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 21
Детаљ портрета великог српског војсковође војводе Живојина Мишића, које је Предић насликао 1919. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 21
Слика “Надурена девојчица” добила је 1879. престижну Гундлову награду бечке ликовне Академије за најбољи студентски рад. Предић ју је држао у свом атељеу као реликвију.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 21
“Косовка Девојка” настала је 1919. године по наруџбини Кола српских сестара. Дело приказује бојиште непосредно после Косовске битке 1389. где је у првом плану девојка која пружа помоћ рањеном српском јунаку Орловић Павлу, појећи га водом из златног путира
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 21
Детаљ дела "Херцеговачки бегунци" коју је уметник изложио 1889. године у Паризу на Светској изложби.
Слику је, заједно са делом „Сироче на мајчином гробу“, након завршетка изложбе откупио Михајло Пупин и поклонио Народном музеју у Београду, где се и данас налазе
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 21
Слика "Девојка на студенцу" се састоји од два дела која су уоквирена заједничким рамом. На другом делу слике "Кад би данас опет дошо" (насликане 1936) приказана је девојка која ишчекује момка
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 21
Када је у питању религиозно сликарство, по речима једног од аутора изложбе Игора Борозана, "Предић је засигурно у рангу највећих евреопских сликара 19. и првих деценија 20. века".
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 21
Слика „Свети Никола и патријарх Лукијан“ на којој је овековечен лик патријарха Лукијана Богдановића, рађена по његовој наруџбини. Слика је чувана у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима. Одатле је склоњена током Другог светског рата и данас је у Патријаршији у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 21
Детаљ дела "Свети Никола спашава бродоломнике" који приказује драматичан призор чамца у таласима, у који продире вода, са људима различитих вероисповести. Православни монах моли се, католички фратер склапа руке у молитви, муслиман прихвата судбину "к'смет", док Јеврејин, очајан, грчевито се држи за брод. Млади пар атеиста загрљени очекује смрт, мајка штити своје чедо, док храбри морнари свесрдно веслају како би избегли погибију
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 21
Детаљ слике " Тајна вечера", која се налази у приватном власништву, и једно је од три дела која до сада нису излагана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 21
Детаљ монументалног дела "Свети Георгије убија аждају"( 1930). Предање каже да је Свети Георгије убио аждају на Пештеру и да је заслужан за стварање немањићке државе.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 21
Дело „Представа светог Димитрија“ из Фонда Библиотеке САНУ је једно од три дела која до сада нису излагана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 21
Свакодневно, велики број љубитеља Предићевог стваралаштва посети изложбу у Галерији САНУ
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 21
Изложба у Галерији САНУ може се погледати до 26. маја уз стручна вођења, предавања и програм за децу.
© Sputnik / Лола Ђорђевић