Комета која има пречник од 30 километара и кружи око Сунца 71 годину, била је видљива на небу ноћ пре ескалације сукоба на Блиском истоку.
Названа је по француском астроному Жан-Лују Понсу који ју је открио 1812. и британско-америчком астроному Вилијаму Робертсу Бруксу који ју је приметио током следећег прелета 1883.
Комета има чврсто језго, а испуњена је мешавином леда, прашине и гаса, познатим као криомагма. Језгро окружује облак гаса назван кома, који цури из унутрашњости планете. Када соларна радијација загреје унутрашњост комете, притисак се нагомила и комета има снажну ерупцију у којој избацује ледену утробу у свемир кроз пукотине у омотачу језгра.
Комета тада добија својеврсне рогове, што је и разлог што је зову Ђавољом кометом. Осим тога, после две ерупције летос наликовала је чувеном "Миленијумском соколу", свемирском броду из "Ратова звезда"
Комета ће бити најближе Сунцу 21. априла. Звезди нашег система приближиће се на 119,7 милиона километара.
Земљи ће бити најближе 2. јуна, на 224,4 милиона километара, и како тврде научници, неће представљати никакав ризик.