Данило Бећковић: Ако црногорски војник оде у Украјину, можда пређе и на – другу страну /видео/

Редитељ урнебесних комедија „Мали Будо“, „Јесен самураја“ и хит серија „У клинчу“ и „Жигосани у рекету“ прокоментарисао нам је шта се десило са историјским пријатељством две земље – Црне Горе и Русије када Црна Гора шаље војнике у Украјину да ратују против руске војске.

„За Јапан је био довољан Лексо Саичић који је у руско – јапанском рату савладао самураја борећи се на страни Русије, а на Русију је ипак морала да крене већа сила. Рекло би се да уколико дође до утакмице малих бројева, уколико буде се пресуђивало на томе да ли ће победити на крају два, три, можда ће та црногорска четири бити та која ће преломити ситуацију и пресудити. Само ја се не бих опкладио да ако тамо заиста оду неки црногорски војници, ја нисам сигуран на чијој ће страни завршити рат“, каже Бећковић за Спутњик.

Наш саговорник је прецизирао и до када ће светске силе бити „у клинчу“ и на који начин види тренутну политичку ситуацију на планети.

„Што се тиче самог света, свет је у свом једном редовном стању. Те врсте сукоба и те врсте ратова и те све врсте подела су нешто што је заправо наша историја, то су наши животи, то је једно стање које је непрекидно од настанка човечанства. Тако да ја сад овде не видим ништа што је нерегуларно, а можда смо се само ми мало размазили. У ствари, наше генерације. Ми смо били деца када је завршен први Хладни рат и када је деловало да је дошао крај историје, а у ствари историја све време, да цитирам једног нашег песника – 'ради пуном паром' и не треба се томе чудити. Само можда не треба бити наиван и мислити да смо ми последња генерација и да ћемо ми видети крај света или промену света или неко ново време. Просто људска природа је људска природа и можда се мења начин живота захваљујући разним техничким проналасцима, захваљујући просто напретку цивилизације, али људске душе се не мењају. Људске душе су исте од библијских времена до данас. И ништа ново нема под сунцем и ништа ново нисмо још открили и видели што не потпада под неку техничку сферу, али у овој другој сфери од које човек заправо живи – стално се боримо са истим демонима“, закључио је Бећковић.