Прошлу сезону Новак Ђоковић завршио је са невероватних седам титула, а највеће изненађење направио је на Ролан Гаросу где је најмање очекивано било да тријумфује поготово због тога што је сезону на шљаци почео лоше поразом у трећем колу Монте Карла.
Годину пре тога први рекет света имао је пет титула, 2021. године такође и у обе те сезоне је рано испадао у Кнежевини. Последњи пут је полуфинале играо девет година када је и освојио другу титулу.
Када се све те чињенице узму у обзир јасно је да ни Новак ни његови навијачи од Монте Карла ни ове године нису имали велика очекивања. Та очекивања још више су пала због лошег почетка сезоне на Аустралијан опену и мастерсу у Индијан Велсу.
Међутим, Новак је савладао Романа Сафијулина, Лоренца Мусетија и Алекса Де Минора. Док руски тенисер није био крупан залогај, Италијан и Аустралијанац били су тешки изазови, а Новак их је пребродио због изгубљеног сета.
Истина је да је српски ас тешко дисао и долазио до даха после дугих размена, али исто тако је и истина да се далеко боље кретао него у Аустралији и Индијан Велсу.
Осим тога, Новаку је коначно полазило за руком оно што је желео да покаже од почетка године. Прорадио је бекхенд, ударци су били снажнији, а за скраћивање поена дроп-шотом имао је идеалан тајминг.
Чини се да је велики акценат ставио на сервис што је заслуга Ненада Зимоњића који је препознао шта треба да „врати на место“ и делује да је успео у томе.
Са друге стране и Новак је испунио свој главни циљ,а то је да одигра што више мечеве. Никада српски ас није крио да му је транзиција на шљаку најтежи посао и зато је мастерс у Кнежевини увек само полазна тачка за наставак.
Главни фокус ове године Новаку је Ролан Гарос као и Олимпијке игре у Паризу, а вероватно ћемо га претходно видети и у Риму. Ако је у Монте Карлу који му је најнеуспешнији мастерс у каријери стигао до полуфинала, дефинитивно и Новак и навијачи имају чему да се надају.