„Није реч о братству, то је конгенијалност Срба и Руса и она се високо цени у Русији. Знате, људи који су далеко, никада нису били у Србији шаљу једни другима видео-снимке са стадиона у Србији где одјекује ‘Каћуша’, овде постоје банери са порукама: ‘Срби и Руси браћа заувек’. То веома погађа срца људи у Русији“, рекла је она у интервјуу за Спутњик.
Подсетила је и на 90-те године прошлог века које је провела управо у Београду.
„Откривање Србије је за многе у Русији почело 1999. године, када ј сам западни свет бомбама уништио све илузије Русије о западном свету. Они су бомбардовали и наше илузије и уништили су их потпуно – више никада, после 1999. године, у Русији нису веровали ниједној речи Запада о њиховим намерама. Идеолошки преокрет се код многих Руса догодио управо тада. Српска трагедија је истински преокренула нашу представу о намерама Запада“, истакла је она.
Бондарева је напоменула и да су се у прошлости политичке снаге на власти мењале у двема земљама, али не и однос два народа.
„Однос два наша народа се заснива на историјском предању, искуству, на ономе што се преноси у породици и базира се на заједничкој православној вери и политичке промене, којих може бити мада их не призивам, апсолутно неће утицати на однос наша два народа“, рекла је Бондарева.
Како је открила Александра Првог Карађорђевића
Бондарева је аутор књиге „Биографија Александра Првог Карађорђевића – Православни монарх Југославије“ чије је руско издање представљено публици у Београду пре неколико дана.
Како је објаснила, до краља Александра стигла је тако што је почела да се бави темом историје руске емиграције.
„Бавећи се руском емиграцијом нисам могла да заобиђем изузетну личност краља Александра. Желела сам да напишем књигу о њему и Русији, али није могуће писати књигу на ту тему ако нема биографије. И тако, хтела-не хтела, морала сам да напишем свеобухватну биографију“, рекла је Бондарева.
Она је открила да је за јавност однос Александра Карађорђевића и руске емиграције био мање-више познат, док његова младост, боравак у Русији и пријем на који је тамо наишао, као да нису привлачили никакву пажњу.
„Kада је млади Александар допутовао у Санкт Петербург и био примљен у пажевски корпус, елитну војну руску школу, цар Николај Романов рекао је директору: ‘Односите се према Александру Карађорђевићу као према мом сину’“, навела је руска историчарка.
Уследио је и Александров сусрет у четири ока са Николајем Другим.
„И са тим младићем Николај Други је разговарао сат времена. Сматрао је да је то неопходно. За младог Александра тај сусрет је имао огроман значај. Излазећи, после разговора, Николај Други је рекао директору војне школе Јепанчину – оставио је необичан утисак на мене, веома искрен, лепо васпитан млади човек, а мени су о њему другачије говорили“, испричала је Бондаренко.
Тај лични контакт је касније у историји два народа имао изузетан значај, истакла је она, додајући да цар Николај никада није губио из вида судбину Александра Првог.
За Александра Првог, истиче ауторка биографије, карактеристично је то да се у потпуности одужио за све добро које му је учињено у Русији.
Руски цар: Не смемо дозволити да Србија буде уништена
Романов је велику пажњу указивао и улози Србије у геополитици Европе тог времена и улози Балкана уопште.
Период пред почетак Првог светског рата карактеристичан је био по супарништву и борби која ће словенска држава бити најјача на Балкану – Бугарска или Србија. Руска влада и цар су поклањали велику пажњу судбини Србије. После анексије БиХ било је јасно да је рат између Србије и Аустро-Угарске неминован иако је непосредан повод за избијање рата било убиство Франца Фердинанда, објашњава Бондарева.
„Да је рат неминован знали су и у руском Генералштабу, разрађивани су планови, одржаване консултације Николе Пашића са руском владом. Није то баш било као гром из ведра неба. Русија није биле спремна за улазак у рат и хтела је да одложи тај тренутак али никада цару Николају није пало на памет да не заштити Србију. То се види и у дипломатској преписци. Читала сам у спољнополитичком архиву Русије документе, депеше из Софије, Истанбула, Београда на којима су руком исписане одлуке цара Николаја, где он пише да је задатак Русије да подржи Србију. Да, одлагаћемо рат до краја али не смемо да допустимо да Србија буде уништена. То би било на штету нашем ауторитету“, дочарала је она како су на ситуацију гледали у Москви.
Бондарева се осврнула и на тумачења по којима је Русија због Србије изгубила монархију и државност, јер је избила револуција, али то је, како истиче, несумњиво преувеличавање.
„Узроци свега што се догодило у Русији су били дубоко унутрашње природе. А судбине Србије и Русије су у одређеном смислу паралелне – када Русија слаби, или када је оптерећена неким својим проблемима, трагедијама и изазовима, врши се удар на Србију. И то је у историји било више пута. И зато Србија осећа не да је зависна, већ да учествује у судбини Русије, што исто важи и за Русију. И ту се ништа не може“, истакла је историчар.
Шта о Александру знају данас у Русији
Говорећи о томе како се односе према личности краља Александра данас у Русији, Бондарева са жаљењем констатује да ће чак и они са историјским образовањем рећи да је то „онај краљ који је убијен у Марсеју“ или евентуално да се ради о краљу који је примио руске избеглице и био им покровитељ.
„При томе није био покровитељ само онима који су живели у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, него и онима изван граница, помагао је руске писце, музичаре, сликаре у разним деловима света и то сопственим средствима“, наводи она.
Како истиче, о њему као државнику у Русији се готово ништа не зна, али ни у Србији још не постоји нека оптимална, уравнотежена позиција према личности краља Александра.
Ауторка је указала да је велики утицај на то како ће он бити доживљен имала историографија и идеолошка оцена која се појавила у време кад је већ владао, а она се формирала из неколико извора - од стране левичарских идеолога, социјалиста, комуниста који су монархију одбацивали као такву, док су други извор сталних критика били хрватски националисти.
„Да, његова је кривица била или несрећа то што је покушао да створи јединствену државу Јужних Словена приносећи као жртву српску државност. То је, по мом мишљењу, веома у складу са православљем. Ако желиш да оствариш неку велику идеју мораш нешто да жртвујеш. Он - војник, херој, жртвовао је оно најдрагоценије“, рекла је Бондарева.
Србија за Русију најблискији савезник, елите ће морати да мењају курс
Упитана да ли се слаже са ставом руског председника Владимира Путина који је увек говорио: „Србију ћемо увек доживљавати као нашег најблискијег савезника и рођака“, Бондарева је одговорила:
„Да, апсолутно. Са радошћу могу да подржим речи нашег председника који је на последњим изборима показао да иза његових речи, његових оцена, спољнополитичког курса стоји подршка највећег дела земље. А то није случај са сваким председником."
Говорећи о актуелном тренутку у којем званични Београд једини не подржава санкције Русији и практично је једни пријатељ Русије у Европи, она каже да се народи европских земаља према Русији односе другачије од онога што тврде њихове владе.
"Став Словачке и Мађарске диктира њихов национални интерес, и тако и треба да буде, руководства држава треба да се управљају интересима својих држава, и у Словачкој и Мађарској су управо на власти такви рационални људи. Али, желим да кажем нешто друго – независно од става влада, на пример Немачке, Француске или Италије, народи тих држава на сасвим други начин доживљавају догађаје који се одигравају пред нашим очима и односе се према Русији на сасвим другачији начин од онога што је декларативни став њихових влада. Та разлика у одређеном тренутку постаје пресудна. Социологија то може најбоље да каже, од ког момента неку политику подржава, 20, 30, 40 одсто, од ког тренутка почиње кључни неповратни процес када елита мора да мења свој курс. Мислим да смо веома близу том критичном тренутку", истакла је Бондарева.