Селаковић је у цркви Светог Марка у Београду истакао да је потребно да освежимо сећање нашем роду и прославимо име српског владара, првог цара Стефана Уроша IV Душана Немањића.
Обележавање Дана сећања на владавину цара Душана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
"Окупили смо се око кивота са земним остацима човека за чију личност српска традиција везује појам славе и части, господства и сјаја, снаге и мудрости," рекао је министар.
Селаковић додаје да је током столовања Душана Силног средњевековна српска држава доживела свој врхунац војне и политичке моћи, културног и привредног и општег државног развоја, врхунац свог територијалног проширења и уважавања у тада познатом свету.
"Цар Душан је био велики задужбинар, не само српске православне цркве већ и Свете Горе, православних светиња у Светој земљи и Јерусалиму, као и цркве Светог Николе у Барију. Његов отац је започео, али је он довршио градњу Високих Дечана. Тај манастир је најсликовитији делић моћи славе Душанове Србије и његовог доба, вољом божијом и молитвама Светог краља Дечанског, опстали нетакнути до данашњих дана да нас сећају ко смо и шта смо, чији смо потомци и шта имамо да бранимо," поручио је министар.
У беседи је Селаковић напоменуо да је Стефан Душан највећи српски владар, војсковођа, законодавац, једном речју цар, а да се за њега везује озбиљно устројство државе, њених органа и служби.
Обележавање Дана сећања на владавину цара Душана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Селаковић је истакао да за разлику од свих других владара којих се сећамо на дан њихове смрти, цара Душана се сећамо на дан који је у српском календару уписан као дан највеће славе, дан када је далеке 1346. године на државном сабору у тадашњој српској престоници Скопљу, Стефан Душан крунисан за цара, а Србија постала царевина.
Цара Стефана Душана Селаковић оцењује као најбољег изданка лозе Немањића.
Цар Душан Силни - највећи српски владар, војсковођа и законодавац, у чије време је српска држава доживела врхунац војне и политичке моћи.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Његове задужбине биле су рушене и у време османске окупације, али и у модерно доба када су Албанци срушили његов споменик у Призрену, а потом у мартовском погрому спалили манастир Светих Архангела.
"Али као ни они у 16. тако ни ови окупатори у 21. веку ништа нису научили о Србима. Ни тада ни данас вечну светлост личности и дела цара Стефана Душана нису нити ће успети да помраче. Она ће остати докле задње срце српско у грудима бије да нам буде мотив и надахнуће да чувамо име и образ, да чувамо част и Отаџбину Србију и предање да је Лазар страдао бранећи царство Душаново, а задобио царство небеско," каже Селаковић.
Министар сматра да треба да се одужимо таквом владару кроз школе које ће се звати по њему, кроз споменике, кроз културу сећања онако како су то чинили Ђура Јакшић, Паја Јовановић, Васа Поморишац и Јован Дучић.
Обележавању Дана сећања на Душана Силног присуствовала је министарка правде Маја Поповић, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а и други.
Погледајте и: