На годишњој ранг-листи Global Firepower (2024) Израел заузима 17. место и налази се испред већих земаља, укључујући Саудијску Арабију, Немачку и Шпанију.
Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), војни расходи Израела у 2022. износили су 23,4 милијарде долара.
Израелске одбрамбене снаге, основане две недеље након стварања јеврејске државе 1948. године, ослањају се на традицију обавезног служења војног рока, почев од 18. године. Након регрутације, мушкарци морају да служе војску 32, а жене 24 месеца.
Тренутно је, према проценама стручњака, у активној војној служби око 170 хиљада припадника и око 465 хиљада резервиста.
О нуклеарном оружју
Израел има дугогодишњу политику нуклеарне нетранспарентности: он званично нити потврђује нити негира постојање нуклеарног оружја. У децембру 2014. године, Генерална скупштина УН је великом већином одобрила резолуцију о ризицима од нуклеарног ширења на Блиском истоку, која позива Израел да се одрекне поседовања нуклеарног оружја, приступи Уговору о неширењу нуклеарног оружја без даљег одлагања и стави сва своја нуклеарна постројења под свеобухватне гаранције Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).
Према проценама СИПРИ-ја, Израел има око 80 комада нуклеарног оружја. Од тога око 30 јединица представљају гравитационе бомбе за испоруку авионом. Преосталих 50 комада предвиђено је за испоручивање балистичким ракетама средњег домета „јерихон II“, за које стручњаци верују да се лансирају из мобилних лансера у пећинама у војној бази источно од Јерусалима.
Експерти СИПРИ-ја напомињу да је оперативни статус балистичке ракете средњег домета „јерихон III“ непознат. Израел је 2013. године извео пробно лансирање „ракетног погонског система“ за који СИПРИ сматра да је намењен за ракету „јерихон III“.
ПВО систем „Гвоздена купола“
Основно средство израелске противракетне одбране је систем противваздушне одбране кратког домета „Гвоздена купола“. Ово је најбројнији комплекс система националне противракетне одбране, покрива највећу површину, а одговоран је и за одбрану најсложенијих подручја.
„Гвоздену куполу“ је првобитно развијала израелска компанија „Rafael Advanced Defense Systems“, а затим се производњи ракете-пресретача придружио амерички „Raytheon“.
Прва батерија „Куполе“ ступила је на борбено дежурство крајем марта 2011. године. Током неколико наредних година, распоређено је још девет батерија, чиме су покривене све области Израела угрожене невођеним ракетама кратког домета. Разматрала се и могућност формирања нових сличних јединица, постављања ПВО система на бродове итд.
Према јавним подацима, свака батерија ПВО система „Гвоздена купола“ укључује сопствени радар за претрагу са дометом откривања великих циљева до 400-470 километара. Такође постоји центар борбеног управљања који обрађује податке о ваздушној ситуацији. Батерију чине три или четири преносива лансера са по 20 ракета-пресретача. Уз помоћ камиона, сва средства овог система могу премештати између положаја, али распоређивање и припрема за паљбу захтевају доста времена.
Конвенционално оружје
Израелске одбрамбене снаге такође имају огроман број оклопних транспортера и тенкова, артиљерије, ракета, борбених авиона, хеликоптера, ратних бродова и дронова.
Основу флоте оклопних снага војске чине борбени тенкови породице „Меркава“. Осим тога, постоји широк асортиман гусеничара и возила на точковима домаће и америчке производње. Број борбених возила прелази 21 хиљаду јединица.
Израелско ратно ваздухопловство има више од 320 борбених авиона, укључујући 175 авиона Ф-16, 84 авиона Ф-15, 39 авиона Ф-35 и више од 120 хеликоптера, укључујући 48 јуришних хеликоптера „апач“.
Израелска морнарица има више од 100 активних пловила. Највећи типови бродова по депласману, величини и намени су корвете, затим група ракетних чамаца за брзо реаговање, патролни и десантни бродови. Израелске одбрамбене снаге такође имају пет подморница класе „Делфин“.
Израелска војска такође је наоружана дроновима серија „Орбитер“, „Еитан“ и „Кохав“.
Погледајте и: