Прва асоцијација на Белјка Грифина свима онима који прате кошарку, чак и површно, јесу монструозна закуцавања. Грифин ког су Клиперси 2009. године изабрали као првог пика, победио је на такмичењу у закуцавањима две године касније и у клубу из Лос Анђелесе провео је чак девет година.
Носио је још дресове Детроита, Бруклина и Бостона и чак шест пута био је учесник Ол-стар викенда.
Иако никада није освојио шампионски прстен у НБА лиги, Грифин је имао каријеру на којој би му многи позавидели. Једноставно, повреде су узеле данак због начина на који је Блејк играо кошарку, „ломивши обруче“ убацујући чак и лакат на дно мрежице.
„Никада нисам замишљао да ћу бити човек који ће да пише писмо кошарци за крај каријере. И, још нисам тај човек. Али, када подвучем срту и направим ретроспективу своје каријере, један осећај који ми се вечито јавља и једна ствар коју желим да изразим јесте захвалност. Захвалан сам за сваки моменат, не само на оним добрим као што су победе и награде, закуцавања и моменти за памћење које сам провео са породицом, пријатељима, навијачима, саиграчима и тренерима. Могао бих да наставим да причам о људима у мом животу који су ми много помогли у каријери. Али, у овом кратком писму морам да сае обратим мојим родитељима Томију и Гејл, мом брату Тејлору, за њихову безусловну подршку. На крају и мом агенту Сему Голдфедеру, кји је често био мој глас разума“, навео је у писку Блејк.
Грифин је додао још и следеће.
„Захвалан сам и за оне моменте који нису били баш тако сјајни. То су порази, повреде, операције, лекције, сломљена срца. Не би ово писмо били о пензији без тога да поменем хејтере. И они су део свега овога 14 година. Кошарка ми је дала толико тога у животу, да апсолутно не бих ништа променио. Завршио сам и радујем се наредном кораку у свом животу. Жалим се. Мада, станите. Да ли сам ја тај човек?“, запитао се на крају писма Блејк Грифин, алудирајући на причу да никада није себе замишљао као човека који у свом опроштају пише кошарци писмо...
Једно је сигурно, обручи у НБА лиги могу да одахну, отишао је онај који их је „чупао“ и „ломио“ својим монструозним закуцавањима – до лактова!