Америчке војне базе на Блиском истоку

Иако је њихов број значајно опао од повлачења трупа из Авганистана 2021. године, још увек је око 30.000 америчких војника распоређено широм региона. Осим тога, откако је у октобру 2023. године почео рат између Израела и Хамаса, Сједињене Америчке Државе су у тај регион привремено послале хиљаде додатних војника, укључујући и ратне бродове.

У Бахреину се налази база Пете флоте америчке морнарице која учествује у војним коалицијама које предводе САД, укључујући Глобалну коалицију за борбу против ДАЕШ-а (међународна терористичка организација забрањена у Русији). Оружане снаге Бахреина пружиле су подршку Међународним безбедносним снагама за помоћ у Авганистану обезбеђивањем периметра војне базе. Бахреин је постао прва арапска држава која је предводила коалициону радну групу која патролира Персијским заливом и подржала мисију коалиције против пиратерије.

Бахреин је 2002. године проглашен за главног савезника Сједињених Америчких Држава ван НАТО-а.

Зона одговорности покрива око 6,5 милиона квадратних километара воде и укључује Персијски, Омански и Аденски залив, Црвено и Арапско море.

Седиште америчке Пете флоте налази се у главном граду Бахреина, Манами. Од 2023. године више од осам хиљада америчких војних и цивилних службеника распоређено је у Службу за подршку морнарице Бахреина. У фискалној 2023. години Министарство одбране САД је проценило да је оно потрошило 539,5 милиона долара на особље, операције, одржавање и смештај за породице америчког особља стационираног у Бахреину.

Јорданска војска је један од највећих прималаца страних војних средстава Вашингтона. Краљевина запошљава стотине америчких инструктора и једна је од ретких савезника у региону који током целе године спроводи велике вежбе које укључују америчке трупе.

Америчка база у Јордану је такозвани Торањ 22, који се налази на североистоку земље, у близини границе са Сиријом и Ираком. То је логистички центар у коме се налази око 350 припадника америчке војске и ваздухопловства. Не зна се са сигурношћу које оружје се налази у бази, као ни која се противваздушна одбрана користи.

Америчке снаге такође користе и јорданску ваздушну базу Шахид Мувафак ел Салти у близини Ел Азрака, која је главни центар америчких ваздушних операција у Сирији.

Америчка војска никада није признала своје присуство у овој бази, али сателитски снимци показују да се у њој налазе дронови и брзи авиони америчког ваздухопловства најмање од 2016. године. Године 2019. откривено је да је ово локација оперативне базе Фулер. Могуће је да се у бази налази 332. експедиционо ваздушно крило које има ескадрилу вишенаменских ловаца Ф-15Е „страјк игл“ и беспилотне летелице МК-9 „рипер“.

Године 2021. објављено је да САД унапређују јужну писту у ваздушној бази у Јордану, односно изградњу три нове платформе за велике транспортне авионе Ц-17 и Ц-5, као и за мање Ц-130 и конвертоплан ЦВ-22.

У јуну 2023. године САД су послале у базу стелт ловце Ф-22 „раптор“ из 94. ловачке ескадриле. У јулу исте године сазнало се да су у базу у Јордану пребачени ловци Ф-35А. База је у октобру добила неколико нових јуришних авиона Ф-15. Од 2023. године, укупан број америчких војника стационираних у Јордану износио је око три хиљаде.

Око 2.500 америчких војника стационирано је у заједничким базама са ирачким снагама. Међутим, укупан број трупа стално варира. Пентагон не открива број америчких снага за специјалне операције које редовно улазе и излазе из земље за помоћ ирачким снагама или путују у Сирију ради спровођења противтерористичких операција.

Сједињене Америчке Државе имају девет војних база у Ираку. У Багдаду САД користе две војне базе – Камп Виктори на међународном аеродрому Багдад и Ел Таџи, који се налази северно од ирачке престонице. Ваздушне базе Хабанија и Аин ел Асад, које се налазе у западној провинцији Анбар, активно су користиле САД током кампање против ДАЕШ-а 2014. године.

Америчке снаге такође користе ваздушне базе Балад у северној провинцији Салах ел Дин и Харир, које се налазе у Ербилу, главном граду ирачког курдског региона; као и војне базе Кајара у Мосулу и К1 у Киркуку. Још једна војна база налази се на аеродрому Ербил.

Катар је главни савезник Сједињених Америчких Држава изван НАТО-а. Овај статус Катару даје посебне економске и војне привилегије у односима са Сједињеним Америчким Државама.

Једна од највећих америчких база на Блиском истоку је ваздушна база Ел Удеид. У бази се налазе различите важне америчке војне команде, укључујући штаб америчке Централне команде, Централне команде ваздушних снага САД и Централне команде за специјалне операције САД.

Ваздушна база Ел Удеид, која се налази у пустињи југозападно од Дохе, може да прими више од 10.000 америчких војника. База је постала кључни центар ваздушних операција Централне команде САД у Авганистану, Ирану и на Блиском истоку. Из базе делују и катарске и британске ваздушне снаге. Ел Удеид је база за 379. експедиционо ваздушно крило америчких ваздухопловних снага. Од 2023. године у бази се налази око осам хиљада америчких војника.

Од 2003. Кувајт је обезбедио примарну платформу за операције америчке и међународне коалиције у Ираку и борио се против ДАЕШ-а као члан међународне коалиције.

У земљи се налази штаб међународне коалиције која је званично позната као Заједничка обједињена радна група – Операција „Непоколебљива одлучност“.

Од 2023. године у Кувајту се налази око 13,5 хиљада америчких војника.

УАЕ су најважнији савезник САД, који пружа значајну подршку америчким трупама, авионима и поморским бродовима у региону Блиског истока. У протекле три деценије оружане снаге УАЕ и САД ујединиле су се у шест војних коалиционих операција: од Првог заливског рата до Косова, Авганистана, Либије и борбе против ДАЕШ-а.

У УАЕ се у ваздушној бази Ел Дафра близу Абу Дабија налази пет хиљада америчких војника. У овој бази налази се 80 авиона Ф-16 које испоручује САД – „блок 60 дезерт фалкон“. Војна флота ове базе такође укључује авионе као што су Ф-22 „раптор“, 97 КЦ-10, РКу-4 „глобал хоук“, Е-3 „сентри“ и У-2 „драгон лејди“.

Ваздушна база Ел Дафра је место дислокације 380. ваздушног експедиционог крила америчких ваздухопловних снага, формираног 2002. године.

Иако је америчка војска присутна у бази од 1990-их, њихово присуство је признато тек 2017. године.

Осим тога, америчке војне снаге у УАЕ су стациониране у ваздушној бази Ел Минхад и поморској бази Фуџеира.

Према Оманском споразуму о приступу објектима, Сједињене Америчке Државе могу да траже приступ ваздушним и морским лукама у земљи. Такви објекти су војни аеродроми РАФО Масирах, РАФО Тумраит и РАФО Мусанах, међународни аеродром Маскат, морске луке у Дукму и Салалаху.

У Оману је тренутно стационирано неколико стотина америчких војника.

У децембру 2022. године, у Саудијској Арабији било је стационирано више од 2.700 америчких војника за обуку, саветовање и пружање помоћи њеним оружаним снагама и заштите интереса САД у региону.

Већина америчке војске налази се у ваздушним базама које САД користе на западу и североистоку земље, као што су ваздушна база принца Султана и ваздушна база у селу Ескан.

Око 900 америчких војника стационирано је у мањим базама на нафтним пољима на североистоку земље. Осим тога, на граници Сирије са Ираком и Јорданом налази се гарнизон Ел Танф који контролише међународна коалиција коју предводе САД. Гарнизон је формиран 2014. године за борбу против ДАЕШ-а у Ираку и Сирији.

Америчко ваздухопловство управља ваздушном базом Инџирлик у провинцији Адана на југу Турске.

База се од 1956. године користила за обавештајне операције против СССР-а, а касније Русије и њених савезника.

У њој је стационирано најмање четири хиљаде америчких војника, од којих су многи у саставу 39. ваздушног крила америчког ратног ваздухопловства.

У хангарима базе ускладиштено је најмање 50 нуклеарних бомби Б61.

Почетком 2004. војна база Инџирлик постала је привремени „терминал“ за америчке војнике који се враћају кући након годину дана службе у Ираку.

Ваздушна база такође се користила за транспорт и снабдевање коалиционих трупа у Авганистану, као и у операцијама против ДАЕШ-а у Сирији и Ираку.

Американци преко Инџирлика снабдевају израелску војску муницијом.

Америчка војска такође управља радарском станицом за рано упозоравање на ракетне нападе која се налази у региону Куречик у провинцији Малатија на југоистоку Турске и део је одбрамбеног ракетног система НАТО-а у Европи.