Ово за Спутњик каже Жељана Радојичић Лукић, учитељица из Бање Врујци, аутор концепта Чаробно село и педагогије срећно учење, један од најбољих наставника света, председница Организационог одбора управо успостављене Српске наставничке награде „Просветитељ“ Фондације „Алек Кавчић“.
У учионици ради скоро 35 година, а последњих двадесет залаже се за такозвани целовити приступ учењу који у свету није новина, а она га је креирала за потребе српских ђака. Истомишљенике је окупила у Удружењу грађана „Креатива“, а мисија им је била увођење кративног образовања у наш систем.
Прво је уз помоћ УН организовано Чаробно село, радионице школе у природи за екскурзије које су долазиле у Бању Врујци, а затим је покренута прича о целовитом приступу и како тај начин рада имплементирати у образовни систем. Са великом групом практичара унутар Удружења „Креатива“, педагозима, психолозима, учитељима, професорима, дошли су до концепта „Чаробно село“, али га је она применом у пракси трансформисала у нови програм "По рецепту Чаробног села".
"Овај програм је прилагођен, не нарушава наставни план и програм који ми у овом моменту не можемо да мењамо. Он дозвољава сваком учитељу и наставнику, заправо га и поспешује, да заснива свој рад, како на међупредметним компетенцијама, тако и на афирмисању целовитог приступа учењу. То није забрањено. Али јесте јако тешко. Тешко је, нарочито, у предметној настави, јер стегнут разредно - часовни систем то отежава, објашњава.
Концепт „Чаробно село“ применом у пракси трансформисала у нови програм "По рецепту Чаробног села"
© Фото : Спутњику уступила Жељана Радојичић Лукић
Репродукција није за Тик Ток генерацију
Наша саговорница, добитница Светосавске награде, додаје да је модерна технологија све променила, да Тик Ток генерацији није могуће преносити знање на исти начин као њиховим претходницима, а да се нису десиле никакве промене у методичком приступу настави, од 19.века, на овамо.
"Ми и даље инсистирамо на репродуктивним знањима. То смо могли са неким претходним генерацијама, јер су још имале способност дуже концентрације и били су способни да прате предавачки тип наставе. Тик Ток генерација тражи кратке форме садржаја, тражи да учи свим чулима и зато је ово време целовитог приступа учењу. Морамо их разумети, јер живимо у времену када сви имамо минималну концентрацију", каже учитељица која је и дечји писац.
Додаје да деци не треба подилазити, али, не смемо да бежимо од њихових потреба. Она је сигурна да не смемо да останемо на инсистирању на репродуктивним знањима и сумативном оцењивању, које је обесмишљено огромним бројем вуковаца.
"Нама је тешко то да прихватимо, када би рецимо сада неко предложио да укинемо сумативно оцењивање, школско звоно, часове од 45 минута, па то би била револуција. Па ипак, та револуција мора да се деси. Наравно, никако није добро да се деси преко ноћи, то мора да се дешава постепено", каже учитељица која је и добитник награде „Најбољи едукатор Србије“.
Сарадња са Фондацијом "Алек Кавчић"
Жељана Радојичић Лукић за Спутњик открива како је дошло до сарадње са алтруистом Александром Кавчићем и његовом фондацијом:
Фондација "Алек Кавчић" годинама купује рачунаре за Математичку гимназију, а њени ђаци "сређују" старе рачунаре за друге школе у Србији.
© Фото : Спутњику уступио Александар Кавчић
"Заинтересовали су ме бесплатни уџбеници, породице мојих ученика из малог места су скромне, знам колико су цене високе и нисам за то да будем лобиста било којег издавача, тога се гнушам. Осећам се лоше, јер је управо када сам ја била у Министарству просвете започет рад на сјајном Закону о уџбеницима који се после изметнуо у своју супротност. Ово што данас имамо, да учитељи бирају уџбенике које ће плаћати родитељи, где постоји тржиште са огромним распоном у ценама, је неодрживо".
Њени ђаци добили су од Фондације "Алек Кавчић" потпуно бесплатне уџбенике са плаћеном поштарином, а касније и донацију, рачунаре за сваку учионицу у малој осмогодишњој школи која је издвојено одељење Основне школе „Милан Ракић“ из Мионице.
"Наставнике треба вратити на пиједестал, вратити им статус који су давно имали, када је наставник био поштован. Имамо појединце у школама, родитељи знају да они сјајно раде, али у једном моменту посустају, одустају и излазе из образовног система. Не можемо им повећати плате, а сви раде за исти новац, како год да раде, али кроз паметно и озбиљно награђивање може да се полако подиже углед и враћа статус наставничке професије".
Најбољем наставнику десет хиљада долара
Наша саговорница додаје да награда „Просветитељ“ није довољна, да њу мора да прати низ различитих акција где ће се, пре свега у медијима, говорити афирмативно о наставничкој професији. Наше друштво изгубило је свест о томе колико је добар наставник важан.
„Била сам један од 50 најбољих наставника на свету 2017, фондација која организује то такмичење даје милион долара најбољем наставнику. Предложила сам професору Кавчићу да са њима успостави контакт. Није знао за Глобал Тичр Прајз. Када се с њом упознао, за два месеца смо кренули у израду пројекта, а потом објавили и наградни конкурс "Просветитељ". Траје до 15 маја, сви могу да попуне пријаве. Сваки појединац може да номинује доброг васпитача, учитеља, наставника, па чак и оног који ради у приватној школи, али и оног који ради у неформалном образовању. Награда од 10 хиљада долара за наше услове је врло озбиљна награда, а постоје и четири мање награде од по 100 хиљада динара".
Једног наставника бираће публика, током септембра, када приче о школи буду присутније у медијима. Тада да ће тада једна школа, улица, село, град моћи колективно гласати за неког свог најбољег наставника,
"Желимо да покажемо снагу и уједињеност заједнице, она је јако битна. Она гради златни троугао: ученик, учитељ, родитељ - најважнији троугао нашег друштва", закључује Радојичић Лукићева.
Погледајте и: