Данашње анаконде и питони у просеку нарасту око шест метара, док је ова древна животиња могла да достигне 15 метара дужине. Био је то спори грабљивац који је нападао из заседе тако што би се обмотао око плена и онда га удавио.
Анализа фосила
Научници са Индијског института за технологију Рурки анализирали су 27 фосилизованих пршљенова који су откривени 2005. године у руднику угља у индијској држави Гуџарат. Неки су још увек били повезани када су пронађени.
Стручњаци су у почетку мислили да кости припадају древном створењу налик крокодилу. Тек када су 2023. године уклонили седимент са фосилних остатака, схватили су да се ради о праисторијској џиновској змији, пренео је „Си-Ен-Ен“.
„Изгледа да су пршљенови припадали одраслој јединки. Змија је била гигантска због низа могућих фактора, као што су повољно окружење с богатом храном и недостатак природних предатора. Осим тога, на њену величину утицали су и топлији климатски услови“, изјавили су палеонтолози Дебајит Дата и Сунил Бајпаи.
На основу величине пронађених пршљенова, научници су проценили да је реч о змији дугачкој између 10 и 15 метара. То значи да се такмичи са највећом познатом врстом змија - изумрлом титанобоом. Према фосилу титанобоа пронађеном у Колумбији, ова звер могла је да тежи 1.140 килограма и да достигне дужину од 13 метара.
Палеонтолози наводе да је васуки индикус живела на копну, а не у води као анаконда. Због своје величине вероватно није пузала по крошњама.
Утицај топлије климе
Змије су хладнокрвне животиње и потребна им је топлота из околине да би преживеле. Зато њихова величина и зависи од температуре околине.
„Њихова унутрашња телесна температура варира у зависности од температуре околине. Дакле, топлија клима је вероватно повећала унутрашњу телесну температуру и брзину метаболизма Васукија, због чега је могла да нарасте тако велика“, кажу стручњаци.
На основу података о величини и метаболизму актуелних змија и тренутним температурама, научници су закључили да је Васуки живела у топлој, тропској клими, с просечном годишњом температуром од 28 степени Целзијуса.
„Не знамо тачно чиме се Васуки хранила. У оближњим стенама пронашли смо фосиле ража, телеоста, корњача, крокодила, па чак и примитивних врста китова. Васуки је можда ловио неке од њих“, додају они.
Истраживање под називом „Largest known madtsoiid snake from warm Eocene period of India suggests intercontinental Gondwana dispersal“ објављено у часопису „Scientific Reports“.