Он је за „Политику“ казао да је циљ пројекта који је настао као резултат процене да је неопходно унапредити способност за извођење специјалних операција, да Војска Србије располаже са око 5.000 посебно опремљених и обучених специјалаца на које Србија може да се ослони у превенцији и хитном одговору на кризе и претње по безбедност државе и грађана.
„Реализацијом пројеката биће знатно унапређени капацитети Војске Србије за вођење специјалних операција на копну, у ваздуху, на и под водом, применом неконвенцијалних тактика, метода и опреме, чиме се Србија сврстава у мали број земаља с оваквим способностима“, рекао је Мојсиловић.
Он је навео и да је у првој фази проширена формација наших специјалних јединица првог нивоа - 72. бригаде за специјалне операције, 63. падобранске бригаде и Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре“, а знатно су ојачане и извиђачке јединице у бригадама копнене војске.
„Реализовали смо и пријем кандидата у јединице првог нивоа у два циклуса, као и пријем нових припадника у друге јединице путем путем јавних и интерних конкурса“, рекао је начелник Генералштаба Војске Србије.
Мојсиловић је најавио да ће у јуну бити расписан нови конкурс за пријем професионалних војника у 72. бригаду за специјалне операције и Одред војне полиције специјалне намене „Кобре“, као и да се ови састав, али и 63. падобранска бригада, упоредо ојачавају у официрима, подофицирима и професионалним војницима из других јединица Војске Србије.
„Паралелно са доградњом и повећањем бројног стања, специјалне јединице опремамо савременим наоружањем и војном опремом, од новог стрељачког наоружања, преко оптоелектронске, заштитне балистичке опреме, противоклопних и беспилотних система, до нових специјалних возила“, рекао је он.
Истакао је и да професионални војници имају сва права и обавезе који проистичу из њиховог статуса професионалних војних лица на одређено време у складу са Законом о одбрани, Законом о Војсци Србије и другим прописима.
„Чињеница да су професионални војници запослени на одређено време, без обзира на то што се њихови уговори могу могу обнављати док не стекну услове за пензију у складу са републичким прописима, носи са собом дозу неизвесности и Војска Србије ће предложити одређена решења, којима би, осим осим што би они добили већу сигурност, били унапређени и њихов статус и материјални положај“, рекао је Мојсиловић.
Према његовим речима, мора се водити рачуна и о старосној структури Војске Србије, пре свега војничког састава, пред којима су психофизички најзахтевнији задаци и зато је због успеха у операцијама, неопходно имати млађи састав у напону физичке снаге.
Мојсиловић је казао и да регионална сарадња оправдано представља један од приоритета међународне сарадње Војске Србије, јер заједничке активности са земљама у суседству доприносе јачању међународног поверења и разумевања , а самим тим учвршћују и мир и стабилност у окружењу, а и предуслов су за одржив развој и општи напредак.
„Војска Србије има врло динамичну и садржајну сарадњу са већином земаља региона, о чему говори чињеница да смо само прошле године угостили начелнике генералштабова Бугарске, Мађарске, Румуније и Северне Македоније, док сам ја био у посети Румунији и Мађарској на позив начелника ових земаља“, рекао је Мојсиловић.
Додао је и да са оружаним снагама земаља региона Војска Србије сарађује у свим областима од заједничког интереса, што су најчешће активности обуке, школовање и усавршавање и експертски разговори.
Погледајте и: