Александар Вучић захвалио се афричкој групи чланица Уједињених нација на традиционалном пријатељству и поштовању територијалног интегритета Републике Србије и нагласио да се наша земља, као наследник Југославије, поноси наслеђем и јачањем веза са слободарским државама афричког континента.
Историчар и научни сарадник са Балканолошког института САНУ Богдан Живковић каже за Спутњик да су последње деценије међународне борбе за очување Косова и Метохије у саставу Србије најбоље показале да у традицији Несврстаних и данас постоји одређен значај, као и вредност за Београд и српску спољну политику.
Несврстани су покрет који је настао на идеји да би и мале државе требало да имају глас у међународној арени, односно, да не могу и да не би требало само велике и моћне државе о свему да одлучују, већ да и мале државе имају право да се питају о својој судбини, оцењује Живковић за Спутњик.
Управо је то оно што политику Несврстаних увек чини актуелном, каже наш саговорник, а оно што нас и данас повезује са њима јесте чињеница да се и Србија бори као мала земља за свој територијални интегритет и суверенитет, наспрам великих сила које протежирају сепаратизам и сецесију.
Нико није идеалан
Живковић упозорава да свакако не треба фетишизовати политику Несврстаних јер и она има својих мањкавости. Пропала је, између осталог, и због неспособности економске сарадње унутар покрета. Ипак, подсећа наш саговорник, њихова улога у међународној арени, пре свега у Уједињеним нацијама, била је врло значајна.
Видимо доминацију и жељу једне западне империје да сломи једну малу и независну државу као што је Србија и ту видимо да је солидарност Несврстаних и солидарност тих малих држава једино што може помоћи Србији. Они су наш једини могући савезник у том покушају да се одупремо ударцима Запада.
Наслеђе треба поштовати
Још једно битно питање на које се треба осврнути када се говори о помоћи Несврстаних је, каже Живковић, и најава Александра Шапића о уклањању „Куће цвећа“. По његовом мишљењу, тренутна власт би требало да има нијансиран поглед према титоистичком наслеђу, поготово када се узме у обзир то да би Несврстане земље могле да нам помогну у борби против резолуције о Сребреници и настојања да се српски народ прогласи геноцидним. Уз критике, каже он, треба задржати и оно што је било позитивно у том периоду наше прошлости.
Било би заиста лицемерно да са једне стране уклањамо Кућу цвећа, а са друге стране да се у међународној арени позивамо на традицију Несврстаних.
Јосип Броз Тито сади младицу Ашок дрвета у врту Раџ Гата, месту кремације Махатме Гандија, Њу Делхи, 18. 12. 1954.
© Фото : Спутњику уступио Музеј Југославије
Муслимански фактор и глобални Југ
Један фактор који додатно везује руке Србији, каже Живковић, је и исламско питање. Солидарност многих Несврстаних земаља у овом погледу је упитна, из разлога што ће неки можда по верској основи имати већу солидарност са Бошњацима.
Ипак, каже наш саговорник, на страни Несврстаних и на страни малих земаља које покушавају да воде независну спољну политику Србија може наћи своје ослонце и партнере у борби. То је наслеђе које помаже актуелној српској власти у борби против резолуције о геноциду.
Јачање Глобалног југа је нешто што отвара простор да се умање последице америчке политике, која нам не само дуготрајно, већ и агресивно иде на штету. Живковић верује да ће временом доћи до тог раста, који ће бити демографски, економски и сваки други. Глобалном Југу, каже он, припада будућност, док гледано на дуже стазе, доминација западне цивилизације није одржива.
Сједињене Америчке Државе су и даље пресудне, али то не би требало ни на који начин да значи да је Глобални југ немоћан. Они су далеко од немоћног и он не само у међународној арени, већ и на многе друге начине, има свој глас и своју моћ. Србија би свакако требало да што више енергије, средстава, експертизе и људи уложи у сарадњу са Глобалним југом, јер је то део света који нам је далеко наклоњенији од Запада, закључио је Живковић.
Викимедија Србије обогаћена је вредном грађом о дипломатским односима Југославије и Индонезије
© Фото : Адлигат
Идеја о оснивању Покрета несврстаних појавила се након Другог светског рата, током распада старог колонијалног света и борбе за независност народа Африке, Азије, Латинске Америке и других делова планете. На врхунцу Хладног рата, тадашња југословенска престоница окупила је челнике држава које су желеле да остану изван блоковске поделе света.
Председник СФР Југославије Јосип Броз Тито сматра се једним од оснивача овог покрета. У септембру 1961. године, уз велике заслуге Београда, одржана је прва званична конференција Покрета несврстаних. Присуствовали су лидери из 25 земаља са четири континента, а присуствовали су председник Египта, председник Индонезије, први председник Гане, индијски премијер и многи други државници.
Шавник - на зиду у кафеу "Маршал" слике Че Геваре, Владимира Путина, Тита, Ева Моралеса и Фидела Кастра
© Sputnik / Бобан Нововић
Име Несврстани сковао је индијски премијер током свог говора 1954. године, а сврха организације била је да осигура националну независност, суверенитет, територијални интегритет и безбедност блоковски несврстаних земаља у борби против колонијализма, апартхејда, расизма и свих облика стране агресије, окупације и доминације.