Шта је Жељка Цвијановић поручила у писму чланицама Уједињених нација

Како је навела, чланицама УН се обратила са циљем да скрене пажњу на неке од кључних изазова с којима се БиХ суочава, посебно у последњим годинама, а који не само да угрожавају њену функционалност већ и дугорочну одрживост.

Тренутну структуру БиХ, подсетила је Цвијановићева, успоставио је Општи оквирни споразум за мир, инициран 21. новембра 1995. у Дејтону и потписан 14. децембра 1995. у Паризу. Значај Општег оквирног споразума, или Дејтонског споразума, протеже се изван окончања разорног трогодишњег грађанског рата у региону. Споразум је такође успоставио политички систем у БиХ који укључује демократске, или консоцијацијске, механизме како би осигурао једнакоправно учествовање у политичким процесима и заштитио уставни положај три конститутивних народа - Срба, Хрвата и Бошњака. Анекс IV Дејтонског мировног споразума дефинише Устав БиХ, одређујући је као децентрализовану државу која је састављена од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ. Јасно дели овлашћења међу различитим нивоима управљања и идентификује надлежности институција БиХ само у шест подручја: спољне политике, спољне трговинске политике, царинске политике, финансијских и вањских обавеза БиХ, те политике везане уз визе, азил и миграције, навела је Жељка Цвијановић, преноси РТРС.

„Међутим, готово од свог настанка, Дејтонски уставни оквир суочио се с значајним одступањима, пре свега под утицајем страних фактора и одређених политичких ентитета унутар БиХ. То је довело до неодрживог правосудног рата усмереног на трансформацију БиХ у централизовану и грађанску државу, тренд који је постао све израженији у последњим годинама.

У складу с Прилогом 10 Дејтонског мировног споразума, успостављена је позиција високог представника за БиХ с примарном одговорношћу за надзор спровођења цивилних аспеката споразума и помоћ домаћим политичким актерима у решавању преосталих питања. Према Анексу 10, именовање високог представника захтева верификацију путем одговарајуће резолуције Савета безбедности Уједињених народа. Међутим, особа која тренутно, очигледно лажно, тврди улогу високог представника за БиХ није добила такву верификацију од Савета безбедности УН-а. То јасно указује на незаконите поступке особе коју подржава само мањина земаља, темељећи своју наводну позицију високог представника на аргументу силе.

Надаље, у потпуном противречју са Дејтонским мировним споразумом и њиховим овлашћењима утврђеним у Анексу 10, особа која лажно тврди улогу високог представника за БиХ отела је функције демократски изабраним институцијама у БиХ и самовољно настоји приказати своју вољу као законодавни инструмент, наслањајући се на кључна и осетљива подручја, од питања кривичног права до изборних закона. Нажалост, ова неизабрана и нелегитимна особа отишла је толико далеко да је означила свако противљење њиховој вољи путем интервенција у кривичном законодавству као кривично д‌ело. Тиме се не само да подрива владавинa права, већ и прети подривању демократских институција и изабраних представника БиХ, настојећи их потпуно потчинити својој самовољи“, истакла је у писму Цвијановићева.

Дејтонски уставни оквир, напомиње она, суочава се с значајним изазовима, посебно због статуса и д‌еловања Уставног суда БиХ:

„Уместо да служи као заштита уставног поретка и промовисање принципа уставности и законитости, Суд је све више д‌еловао као 'продужена рука' или алат под утицајем високог представника и оних који лажно тврде да имају власт. Чланак 6 Устава БиХ предвиђа да Уставни суд треба имати девет судија: два из Републике Српске, четири из Федерације БиХ и троје међународних судија које именује председник Европског суда за људска права, уз сугласност Председништва БиХ. Надаље, упркос томе што Чланак 6 Устава БиХ предвиђа да ће Представнички дом БиХ прописати алтернативни начин именовања судија првобитно именованих од стране председника Европског суда за људска права по истеку њихових мандата, то се није догодило. Постојећи "механизам гласања" унутар Уставног суда, који укључује бошњачке и међународне судије, искориштен је током година како би преобликовао уставну структуру БиХ, подривајући позиције и надлежности ентитета, посебно Републике Српске. У сваком случају, поступци неизабране, илегалне и нелегитимне особе која лажно тврди улогу високог представника, заједно са д‌еловањем Уставног суда који укључује троје међународних судија, углавном служећи за одржавање "заштитничког режима" и политике силе, не само да ометају пут БиХ према интеграцији у ЕУ већ и подривају њена овлашћења као чланице УН-а.“

Она је, стоји у писму, истакла и одређене злоупотребе у подручју спољне политике, посебно у вези с питањима која ће бити разматрана од кључних тела УН-а у надолазећем раздобљу.

„То укључује нацрт резолуције о Међународном дану сећања и присећања на геноцид у Сребреници, који је предвиђен за разматрање на Општој скупштини УН-а 2. маја 2024. према члану V3 Устава БиХ, Председништво БиХ има искључиву одговорност за спољну политику земље. Међутим, Председништво, које се састоји од три члана - двојице изабраних из Федерације БиХ и једног из Републике Српске - није расправљало о нацрту резолуције, њеној изради или њеном покретању за усвајање. Није донесен никакав службени став, нити је донесена било каква формална одлука о овом питању. У основи, упркос томе што Немачка и Руанда номинално спонзоришу резолуцију, уз подршку неколико земаља, д‌еловање сталног представништва БиХ при УН-у у изради резолуције, представљању њеног садржаја и лобирању за њено усвајање представља незаконит чин, одражавајући вољу само једне етничке групе унутар БиХ.

Будући да је то отворено кршење прописаног поступка за одређивање и провођење спољне политике, као и закона БиХ, желим вас обавестити да ће одговорни за такве поступке у име БиХ, укључујући и шефа сталног представништва БиХ при УН-у, бити суочени с кривичним поступцима пред надлежним телима у земљи. Осим тога, желим вас обавестити да сам покренула потребну процедуру за његов опозив унутар Председништва БиХ. Ваша Екселенцијо, дубоко сам уверена да БиХ може напредовати само стриктним придржавањем својих уставних решења. Надамо се да ће њена европска будућност бити осигурана њеним демократски изабраним институцијама. Груби прекршај Дејтонског уставног аранжмана, који се темељи искључиво на ауторитету силе и фаворизује само један од три конститутивна народа у БиХ, води даљњим под‌елама и директно прети будућем постојању земље.

С обзиром на то, љубазно вас молим за помоћ у организацији хитног састанка (седнице) Савета безбедности Уједињених нација. На том би састанку био пружен објективан осврт на политичку и сигурносну ситуацију у БиХ и тражила би се решења за нека од горућих питања која оптерећују земљу", пише на крају писма којег је у УН посредством руске мисије послала Жељка Цвијановић.

Она је писмо упутила председавајућој Савета безбедности УН и сталној представници Малте при УН Ванеси Фрејжер.

Седница Савета безбедности УН-а биће одржана данас у 22 часа по средњоевропском времену.