Ово је став Душана Илића научног сарадника Института за европске студије на тему да ли албански фактор постоји на Балкану и колико је он заправо јак. Илић каже да није лоше напоменути да су виђенији историчари са ових простора закључили још одавно да англосаксонски фактор одређује начин политичког живота на Балкану.
Албанци продужена рука Запада
„Генерално гледано, ово је наставак пројекта стварања велике Албаније који датира још од 1878. године и такозване Прве призренске лиге. У том историјском контексту треба посматрати и савремене процесе, где се јасно на терену види стварање велике Албаније, почев од Републике Албаније, Косова и Метохије, севера Македоније, Црне Горе и мање више Грчке, где су прилике мало другачије,“ каже Илић.
У суштини, истиче наш саговорник, види се да су процеси у Тирани, Приштини и Скопљу у много чему повезани, а као доказ за то истиче да су на председничким изборима у Македонији поред два македонска јака представника, и два албанска прошла прилично добро са резултатима.
„Овде смо први пут имали и директно и званично мешање Аљбина Куртија у предизборној кампањи, где је он директно стао на страну једног од албанских кандидата у Северној Македонији што ће имати озбиљних импликација на формирање будуће владе у Скопљу, након парламентарних избора који нас чекају за неколико дана,“ сматра Илић.
Историјски моменат
Према речима Илића, Албанија и јесте конструисана као држава први пут 1913. године као једна врста геополитичког клина у Србу Србије
„Не смемо заборавити да је Албанија културолошки и по историјском наслеђу превсходно средњовековном, била већински српска земља и да је након Османске окупације тај део бивших српских земаља условно речено, константном исламизацијом и досељавањем одређених етничких елемената из других делова османске империје, да кажемо, мењана етничка слика. Мада, културолошки, тај простор није у потпуности био одвојен од српске матице која је почела да се ослобађа дефинитивно почетком 19 века,“ подсећа Илић.
Да албански фактор буја, додаје наш саговорник може се приметити и по томе што се ствара одређено политичко ривалство међу њиховим лидерима, што је до скоро било - незамисливо.
„Међутим, оно што је такође чињеница јесте да албански фактор од свог почетка има тутора и да самостално сигурно не би успео да опстане из више разлога, те стога и јесте погодан материјал у рукама запада за контролу Балкана,“ закључује наш саговорник.
Албанци не могу без тутора
Подсећања ради, почетком године и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је изјавио, говорећи о односу ЕУ према Косову и Метохији, да је „албански фактор на Балкану веома озбиљан“ и да „проблем може да експлодира“.
Иначе, албанско питање у последњих тридесетак година све више је добијало на значају, посебно у стратегији ЕУ на Балкану као и НАТО. Више од других држава и народа, Албанија и албанска нација постале су предмет посебног интересовања у контролисању Балкана, посебно Србије кроз отимање Косова и стављање под протекторат НАТО и САД. Албанија и албанска нација на Балкану значајни су не само за Америку већ и за и Немачку, Турску и Велику Британију.
Албанци су такође добили „улогу“ да око себе окупе, у име НАТО пакта, не само своје сународнике у Македонији, КИМ, већ и да утиче и на процесе у Црној Гори који тек предстоје по питању албанског положаја.
Процене су да Албанци имају заједно са Хрватском задатак да око себе окупљају државе „Јадранско-Јонске“ иницијативе. У сваком случају Албанци на Балкану имају нову улогу од САД и Немачке и значајно ће парирати интересима Србије чију моћ на Балкану би требало да умање.
Погледајте и: