Само две победе су у Мадриду делиле Медведева од седмог тријумфа на мастерсима – после испадања Карлоса Алкараса и Јаника Синера био је најбоље рангиран учесник – али судбина није тако хтела. Четврти тенисер света се предао после изгубљеног првог сета против Чеха Лехечке са 6:4.
„Моја нога је одбила да ради. Бол сам осетио у тренутку када сам ритернирао. Он је играо сервис-волеј, скратио лопту, а ја сам кренуо напред. Покушао сам да убрзам, али сам одједном осетио како ми је кук блокирао. Нисам могао да спринтам, као када осетиш грч или дисторзију. Ни сам не знам шта је тачно“.
Позвао је физиотерапеута, али третман није помогао.
„Питао сам га да ли стање може да се погорша, он ми је рекао да може ако је истегнуће, али не може ако је грч. Покушао сам да потрчим ка мрежи, нисам осетио бол, али сам схватио да је боље да ништа не ризикујем. Повреде су део спорта. Што боље играш, више побеђујеш и више играш и већи је ризик од повреда. Промена подлога је честа. Ако играш завршницу Мајамија, имаш само неколико дана за адаптацију на шљаку у Монте Карлу“.
За Медведева је повреда дошла у незгодан час. Не само зато што је имао шансу да се у Мадриду први пут пласира у финале, него још више јер следеће недеље брани титулу у Риму.
„Нема дилеме да је моје учешће тамо под знаком питања. Морам да одем на преглед и да причам са мојим тренерима. Било би феноменално да играм у Риму после прошлогодишњег тријумфа, али прво морам да видим стање са повредом“.
Каже да је и сам изненађен оним што му се десило.
„Био сам 100 одсто спреман на почетку меча. Никада ми се ово није догодило. Све је било супер, а онда одједном…“
Задовољан је променом формата мадридског мастерса који је од прошле године повећан.
„Мени се допада, јер играмо две недеље, у ствари недељу ипо, и имамо дан одмора између мечева. Овај формат даје и турниру на значају. Не верујем да повреде имају везе са повећањем турнира“, истакао је Медведев.